Thuja occidentalis - Zapadna tuja
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Četinari
- Hits: 5537
Izgled i građa
Zapadna tuja je četinarska vrsta koja se najčešće sadi u parkovima i vrtnim kompozicijama. Postoji mnoštvo varijeteta i dekorativnih formi koji se međusobno razlikuju po boji, obliku i veličini.
Raste kao drvo visine do 20m, ili niži žbun različitog oblika i boje četina. Krošnja je piramidalna, sa pljosnatim granama, a može biti i loptasta, jajasta ili stubasta, što zavisi od ukrasne forme. Četine su ljuspaste i priljubljene za grančicu. Šišarice kod zapadne tuje su kožaste, dužine 8-10mm, kad sazore otvaraju se, a iz njih ispada zrelo seme.
Poreklo
Zapadna tuja prirodno raste u Severnoj Americi i Istočnoj Kanadi, gde raste u nizinama i na vlažnim zemljištima. U Evropi se gaji od 16. veka.
Uslovi za rast
Ova vrsta najbolje uspeva na dubokom i kvalitetnom zemljištu. Tlo treba da zadržava dovoljnu količinu vlage, ali da je dobro drenirano, kako bi izbegli gušenje korena. Zalivanje u proleće jednom nedeljno, a u letnjem periodu neophodno je svakog dana. Plitka i peskovita zemljišta ne odgovaraju zapadnoj tuji, jer nisu bogata hranjivim materijama, neophodnim za razvoj guste zelene krošnje.
Najbolje uspeva u regionima kontinentalne i umerenokontinentalne klime, sa dovoljno vlage u vazduhu. Zbog bogate zelene mase odgovara joj orošavanje, ali ne u periodu visokih temperatura, već uveče ili rano ujutro.
Varijeteti sa žutim četinama po pravilu bolje podnose sušu i visoke temperature.
Zapadna tuja je otporna na zagađenost vazduha, rane i kasne mrazeve, kao i oblikovanje orezivanjem.
Zbog svoje dekorativnosti i velikog broja ukrasnih formi često se sadi u parkovima i vrtovima. Koristi se za pojedinačnu sadnju, žive ograde i formiranje topijara.
Razmnožavanje
Setvom svežeg semena dobijaju se sadnice osnovne vrste, koje se presađuju tek treće godine.
Razmnožavanje ukrasnih formi vrši se jednogodišnjim, poluzrelim i zrelim reznicama sa petom, sa i bez korišćenja hormona za ožiljavanje.
Reznice se pobodu u supstrat sa peskom i humusom u odnosnu 50/50, uz odgovarajuću temperaturu i redovno orošavanje.
Najčešće forme:
- "Columna" pravilne valjkaste krošnje,
- "Smaragd" krošnja usko piramidalna, boja smaragdno zelena,
Zapadna tuja "Brabant" najbrže rastuća sorta zapadne tuje stubastog oblika, u roku od 10 godina može narasti do visine od 3 ili čak 3,5 m. Potrebno je orezivanje - "Rheingold" četine zlatno žute, sa ružičastim vrhovima
- "Globosa" okruglaste krošnje,
- "Recurva nana" pravilnog okruglog oblika, vrhovi grana oboreni,
- "Pendula"grane viseće, plavo-zelene do sivo-zelene boje
- "Danica" - patuljasti grm sferne vrste, u 10 godina prečnik krošnje naraste samo 0,4 m.
- "Golden globe"- sferina krošnja, zlatnožute boje,
- "Teddy" - relativno mlada, patuljasta sorta sfernog oblika, široka samo 30 cm. Izbojci su joj nežni, tanki, gusti.
Ginkgo biloba -Ginko
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Lišćari
- Hits: 2780
Izgled i građa
Ginko je listopadno drvo, koje raste u visinu preko 30m. Listovi su lepezastog oblika, svetlo zelene, a u jesen limun-žute boje, paralelne nervature, urezani, kožasti. Krošnja je kod mladih stabala piramidalna, a kod zrelih primeraka široko ovalnog oblika.
Ginko je dvodoma vrsta, postoje ženska i muška stabla. Muški cvetovi su raspoređeni u visećim cvastima, a ženski na dršci. Plod je u obliku šljive, sa debelom semenjačom i neprijatnog mirisa. Kada je zreo opada, raspada se i prlja staze. Zbog toga se u drvoredima i parkovima sade isključivo muške biljke.
Poreklo
Ginko je endemska vrsta i vodi poreklo iz doba mezozoika. Danas se kao divlja vrsta sreće samo u planinama jugoistočne Kine i Japana. Još od davnina gaji se kao sveto drvo u istočnjačkim hramovima, pa ga i zovu "Mandarinsko drvo". Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina.
Uslovi za rast
Ginko je otporan na niske temperature i mrazeve, dim i prašinu. Za dobar razvoj zahteva dublja i sveža zemljišta i srednje obilno zalivanje. Voli sunce, ali uspeva i u polusenci.
Zbog skromnih zahteva i izuzetne dekorativnosti ginko je česta parkovska vrsta.
Razmnožavanje
Ginko se razmnožava se semenom i reznicama. Seme koje je zrelo mora se potpuno osušiti u prirodnim uslovima, potom stratifikovati, pa onda sejati u klijalište. Seju se na dubinu od 5 cm, u rastresitu zemlju, a pre sadnje preko noći se stavljaju u vodu. Semenke koje nisu potpuno zrele i suve će proklijati, ali mlade biljke neće moći da se održe u životu.
Za zelene reznice, uzimamo grančice u februaru ili martu, dužine 20ak cm. Vrh se odstranjuje, a ostatak zabode u mešavinu peska i zemlje. Vlaga mora biti konstantna kako bi razmnožavanje uspelo.
Ginko se može razmnožavati i položenicama. Grana se položi, zatrpa u zemlju i posle godinu - dve se odvaja od matične biljke i posadi kao zasebna sadnica.
Ukrasne forme i varijeteti se dobijaju kalemljenjem, na dvogodišnju podlogu, u zimskom periodu, pre početka vegetacije.
Upotreba
Lišće je vrlo lekovito, od njega se prave čajevi i tinkture. U Kini i Japanu pržene semenke ginka se jedu kao grickalice, a od ove biljke se pravi i skupocen viski.
Najčešći kultivari:
- "Pendula" -žalosna forma krošnje
- "Fastigiata" -valjkasta forma krošnje
- "Aurea" -listovi zlatno žuti
- "Laciniata" -listovi veći, režnjevito izdeljeni.
- Gingko biloba "Mariken" -patuljasti, kompaktni kultivar, visine i širine od 4-6 m.
- Ginkgo biloba "Fastigiata Blagon" -muški kultivar, bez plodova sa uspravnim stablom, gustim granama blago uperenim na gore. Kasnije ova vrsta dobija valjkast oblik.
ZUMBUL - Hyacinthus orientalis
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Vrtno cveće
- Hits: 7123
ZUMBUL - Hyacinthus orientalis
Fam. Hyacinthaceae
Zumbul je cvet poznat u celom svetu. Boje njegovog cveta i prepoznatljiv miris ostavljaju bez daha. Mnoge su bajke ispričane - njegova lepota privlačila je i vile i veštice, a miris opijao i heroje i pastire. I danas ima ulogu u simbolici istočnjačkih naroda.
Izgled i građa
To je zeljasta višegodišnja biljka, raste iz lukovice koja može da živi i do 20 godina. Listovi su dugački i izduženi, sočni i tamnozelene boje, izbijaju direktno iz lukovice.
Cvetno stablo je dugačko do 30 cm i na vrhu nosi grozdastu cvast sa preko 20 (kod nekih hibrida i do 50) cvetova. Cvetići su mali, zvonasti, a od njih nastaje plod u obliku okrugle čaure.
Poreklo
Zumbuli prirodno rastu u području Sredozemnog mora i Male Azije, gde nalazimo preko 30 vrsta. U Dalmaciji i Grčkoj takođe rastu samonikli.
Niču na kamenom zemljištu, od primorja pa do nadmorske visine od 2000 m.
U Evropu su doneseni u 16.v. Proizvodnjom zumbula prvi su se počeli baviti Holanđani, oko 1700. god., gde je do danas selekcijom dobijeno preko 2000 kultivara i hibrida.
Upotreba
Na zelenim površinama zumbuli se sade u gredice pravilnog geometrijskog oblika koje su na osnovi od lepo negovanog travnjaka. Ne kombinujemo ih sa drugim vrstama cveća, već se igramo bojama i sadnjom različitih sorti.
Najbolje rastu na toplom, osunčanom mestu. Zemljište treba da je propusno, ali sa dovoljnom količinom hrane kako bi lukovice dale krupne cvetove.
Ipak, zumbuli se najčešće sade kao cvetnice u saksiji. Popularno je forsiranje cvetanja u zimi i rano proleće.
Razmnožavanje
Zumbuli se razmnožavaju vegetativno, mladim lukovicama koje se razvijaju u osnovi postojećih, zrelih lukova. Prirodno, one se formiraju u malom broju, ali ako nakon vađenja i sušenja, lukovicu sa donje strane zasečemo unakrsno, na tom mestu će nastati mlade lukovice. Treba 2-4 godine kako bi dostigle zrelost za cvetanje.
Zumbuli dobijeni setvom semena cvetaju tek za 5-7 godina i imaju karakteristike osnovne vrste, a ne hibridne sorte.
Sadnja zumbula
Forsiranje u vodi, u sobnim uslovima
Ovo je popularna varijanta za gajenje u sobnim uslovima, u vazi ili ukrasnoj posudi. Ovako možemo dobiti bogate, mirisne cvetove već krajem decembra - početkom januara.
Lukovice zumbula mogu se nabaviti u poljoprivrednim apotekama ili prodavnicama semena.
U oktobru ih postavljamo na vrh posude sa vodom tako da korenov venac bude 2-3 mm iznad vode.
Saksije (vaze) čuvamo u hladnim (može i bez svetlosti) prostorijama do potpunog ožiljavanja. Ova niska temperatura je vrlo važna za nastanak cveta.
Kad se obrazuje cvetni pupoljak premeštamo ih u sobu, ali najbolje na temperaturu od 15 stepeni (između dva prozora ili dalje od grejnog tela).
Na ovaj način dobićemo krupne cvasti koje se polako otvaraju i dugo cvetaju. Međutim, posle cvetanja potpuno se iscrpe, nisu više za sadnju.
Forsiranje za 8.mart
Sadnja se vrši u periodu od 20-25. oktobra, u saksije veličine 9-10cm, u mešavinu peska, treseta i lisnjače. Laki supstrat koji zadržava vodu i omogućava ožiljavanje. U teškim i bogatim zemljištima razvija se bogata zelena masa, a cvet je manji. Pri sadnji vrh lukovice treba da je u nivou oboda saksije, ali zemlja 2-3 cm ispod nivoa, tako da lukovica viri.
Najvažnije je održavati nisku temperaturu, oko 7 stepeni, kako lukovice ne bi poterale.
Početkom januara unosimo saksije u staklare, na 18-20 stepeni. Ako su se biljke razvile ranije, snižavanjem temperature na 12-15 odlaže se cvetanje za par dana.
Ovako dobijamo bogate cvetnice koje su spremne za prodaju za 8.Mart.
Jednom forsirane lukovice ne mogu se više gajiti kao cvetnice u saksiji, već samo u cvetnim gredicama na otvorenom.
Nega precvetalih lukovica
Nakon što su cvetovi svenuli, zumbule zalivamo do sredine maja, kada dolazi do postepenog prestanka vegetacije.
U junu i julu biljke ulaze u potpuno mirovanje, kad se očiste od zemlje i skladište do naredne sadnje, u septembru - oktobru.
Lukovice zumbula čuvati u jednom sloju, u zamračenim prostorijama na temperaturi od 9 do 12 stepeni. Pre sadnje treba ih tretirati preparatima za dezinsekciju i dezinfekciju.
Danas gajeni hibridi nastali su od dve osnovne vrste:
Hyacinthus orientalis (holandski zumbul) i Hyacinthus orientalis albulus (rimski zumbul)
Najčešći kultivari:
• "Blue Jacket" - sa plavim cvetom i belim obodom latica
• "Delft Blue" - sa plavim cvetom
• "Carnegie" - sa belim cvetom
• "City Of Haarlem" - sa žutim cvetom
• "Gipsy Queen" - sa narandžastim cvetom
• "Jan Bos" - sa ciklama-ružičastim cvetom
• "Splendid Cornelia " - nežno ružičasti, i mnogi drugi
Page 6 of 6