- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 5332
Orhideja u cvatu je prelepa, tako delikatna i egzotična. Ni slična drugim sobnim vrstama; ni po izgledu, a ni po tome kako se neguje.
A kada vaša lepotica neće da cveta, u čemu je problem?
Da bi biljka obrazovala cvetove mora da bude snažna i zdrava. Ona raste u rastresitom supstratu od kore drveta i kokosovih vlakana. Ova mešavina je idealna za koren orhideje, ali u sobnim uslovima ne obezbeđuje dovoljno hranjivih materija. Morate ju dodatno prihranjivati.
Vrste đubriva za orhideje
Hranu za orhideje možemo naći u dve formulacije: u tečnom obliku i u obliku štapića.
Najčešće se koristi tečno đubrivo. To je koncentrovani rastvor hranjivih elemenata koji odgovaraju orhideji. Osnovni su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), ali sadrži i mikronutrijente koji su biljci potrebni. Malu količinu ove tečnosti (najčešće jedan čep) rastvorite u vodi (uputstvo je dato na pakovanju) i time zalivajte biljku svakih petnaest dana. Možete prihranjivati i folijarno - preko lista, tako što ćete zeleni deo prskati rastvorom. Orhideja na taj način dobija dovoljno hrane, pa intenzivno raste, koren joj se pravilno razvija i otpornija je. Kada dođe vreme za cvetanje biljka je snažna, a pupoljci neće otpadati sa grana. Iz njih će se razviti krupni i postojani cvetovi.
Prihrana za orhideje u obliku štapića se ubode u zemlju u koju je biljka posađena. Kada zalivamo biljku rastvaraju se hranjive materije koje koren usvaja sa vodenim rastvorom. Broj štapića koji se pobodu u jednu saksiju zavisi od njene veličine (piše u uputstvu na pakovanju), ali nemojte preterivati, jer prevelika koncentracija dovodi do oštećenja biljke i deformacije lista i cveta.
Domaća prihrana za orhideju
Neke namirnice iz kuhinje mogu da posluže kao hrana orhidejama. Različiti su recepti za pripremu prihrane, a mi vam dajemo nekoliko proverenih.
Kora od banane
Verovatno najpopularniji recept za domaće đubrivo, ali definitivno deluje. Banane su bogate kalijumom, koji je neophodan biljkama za cvetanje. Da bi pripremili prihranu za orhideje, dve kore od banane prelijte sa dve litre proključale vode. Neka ova smeša stoji dva dana. Nakon toga procedite i razblažite sa vodom: koliko mešavine toliko i vode. Ovim rastvorom zalivajte biljku svakih petnaest dana.
Ovom mešavinom možete brisati i listove orhideje, a kažu da je delotvorno i kada to radite sirovom korom od banane.
Zeleni i crni čaj
Ovo je provereno prirodno gnojivo za vaše orhideje. Kesicu zelenog ili crnog čaja prelijte sa dva decilitra vrele vode i ostavite par minuta. Svakog dana vašu orhideju počastite sa dve kašike ovog napitka sobne temperature, a vikendom se preporučuje pauza. Biljka će biti zdrava i bujna, a cvetovi krupni i mnogobrojni.
Pirinač
Zrno riže je bogato fosforom, kalijumom, azotom i natrijumom. Često se koristi za spravljanje prirodne prihrane za orhideje. Prvi način je da ga blago popržimo, a kad se ohladi sameljemo u prah. Kašićicu ovog praha rastvorimo u 4 dl ključale vode. Kad se otopina ohladi razblažimo je hladnom vodom i time zalivamo biljku.
Čak i voda koju smo dobili prilikom kuvanja pirinča za jelo može da se iskoristi kao prirodno đubrivo. Treba je ohladiti i razblažiti, pa time zalivati orhideju dva puta mesečno.
Beli luk
Najnoviji hit je rastvor belog luka. Znamo da je zdrav a navodno ubija štetne insekte, viruse i bakterije čak i kod biljaka. Dva srednja čena treba izgnječiti, pa prokuvati u 1l vode. Ostaviti na tamnom i hladnom mestu 4-5 dana, pa procediti i po potrebi razblažiti. Ovim rastvorom prihranjivati jednom u dve nedelje, a orhideja će se oporaviti, ojačati i cvetati.
Ako rastvor belog luka fermentiše nemojte ga koristiti. Cvetovi će izbledeti, a biljka može pretrpeti oštećenja.
"Šok" terapija
Kada biljkama promenite uslove, one u cilju opstanka i produženja vrste formiraju organe za razmnožavanje - cvetove. Ovu osobinu možemo iskoristiti kako bismo ubrzali cvetanje. Orhideju na kratko premestimo u prostoriju sa nižom temperaturom, od 12-15°C. Na ovaj način ju "šokiramo" i ona zbog nepovoljnijih uslova razvija tendenciju da cveta. Posle nekog vremena vratimo orhideju na njeno stalno mesto i vrlo brzo će poterati cvetne pupove.
Orhideje su osetljive, pa ih pažljivo đubrite. Koncentracija rastvora ne treba biti previše jaka i treba poštovati pravilo od petnaest dana. U fazi mirovanja biljke se prihranjuju jednom mesečno, a posle cvetanja rastvor treba razblažiti, do početka intenzivnog rasta. Ovako će vaša orhideja biti bujna i dovoljno snažna za novo cvetanje.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1570
Prirodno je da biljkama ukrašavamo svoj životni prostor. Najčešće su to vrste koje rastu u saksijama ili aranžmani od prirodnog i sušenog cveća. U vremenu u kojem živimo dominira plastika, pa, pored sintetičke odeće, obuće, čak i hrane koju jedemo, često koristimo i veštaćko zelenilo.
Ipak, kao da se čovek opet okreće prirodi, pa sve češće gledamo da bar parčence unesemo u svoje neposredno okruženje. U nedostatku prostora počeli smo da sadimo biljke čak i na krovove, a ozelenjeni zidovi nisu novina. Često su se se koristile zelene vertikalne površine kao ukras enterijera, ali i otvorenih prostora. Vremenom se ovaj koncept razvio i tehnički usavršio, pa sada imamo skoro samoodržive sisteme zelenih zidova i vertikalnih bašta.
Vrste zelenih zidova
Osnovna podela zelenih zidova jeste na prirodne i veštačke. Prirodni su sačinjeni od živih biljaka koje imaju koren, njime crpe hranjive materije, vrše fotosintezu, rastu i suše se ili venu. Veštački zeleni zidovi su sačinjeni od plastičnog i svilenog cveća. Ove verne replike živih biljaka fiksirane su na vertikalnu površinu koja se ugradi na zid (najčešće su to poslovni prostori, konferencijske sale i i slični objekti). Ovakva dekoracija ne zahteva posebno održavanje, eventualno čišćenje od prašine. Nije večna, ali je dugovečna i ima isključivo ukrasnu funkciju (ako volite plastično cveće).
Prirodni zeleni zidovi
Postoji više tipova živih vertikalnih zelenih površina, a razlikuju se po konstrukciji i primeni. Neke sadimo na spoljašnjim površinama, kao deo prirode u urbanom jezgru, gde nema prostora za parkove i vrtove. Druge formiramo u enterijeru, kako bismo ukrasili i obogatili životni ili radni prostor.
Zelene fasade
To su zeleni zidovi kod kojih biljke rastu iz tla neposredno uz zid i ozelenjavaju ga tako što se hvataju direktno za njegovu površinu. U ovu svrhu koriste se puzavice koje mrežom svojih dugih stabala i zelenilom listova vremenom prekriju celu površinu. U novije vreme, kako bi se smanjilo oštećenje objekta fiksira se konstrukcija pa se grane hvataju za kanap ili žicu, a ne za fasadu.Ovakav vid ozelenjavanja višestruko je koristan. Ovaj zeleni "pokrov" štiti zgradu od spoljašnjih uslova, reguliše temperaturu objekta i smanjuje uticaj buke. Biljke proizvode kiseonik, povećavaju vlažnost i poboljšavaju kvalitet vazduha u gradskoj sredini. Slično se formiraju i zelene ograde od puzavica.
Zelene fasade su prava umetnička dela. Izuzetno su dekorativne, a listovi, cvetovi i plodovi puzavica privlače insekte i ptice koje se nastanjuju u gradskoj sredini. Ako želite zimzeleni zid sadite bršljane (Hedera helix) koji su bujni, zadržavaju list preko cele godine, a ima ih u raznim varijetetima zelene, žute i bele boje. Dok biljka ne razvije snažan korenov sistem rastu nešto sporije, ali posle određenog vremena, kada se razbujaju teško ćete ih suzbiti.
Listopadne vrste su ukrasne zbog boje krošnje koja je žuta ili purpurna (Partenocissus), kao i zbog cvetova u ljubičastoj (Wisteria), žutoj (Lonicera) i raznim drugim bojama (Clematis, Bougenvilea). Zimi biljke gube list i cvet, pa nisu dekorativne, ali, po pravilu, brže rastu od zimzelenih. Izaberite vrstu koja odgovara podneblju, kako bi se razvila u punoj snazi.
Vertikalne bašte
Ovo su sistemi sastavljeni od više modula - kaseta koje se vežu jedna na drugu i u njih se sade biljke. Kasete nosi konstrukcija koja je i sistem za navodnjavanje. Korenov sistem se razvija u zemlji ili u podlozi od vlakana, a hranu dobija preko vodenog rastvora (hidroponski uzgoj). Ovi sistemi su najčešće automatizovani i kontroliše se količina vlage i hranjivih elemenata koji dolaze do biljke.
Kada sadite biljke u vertikalne bašte birajte one sa sličnim zahtevima prema količini vode, svetlosti i hranjivih materija. Raznolikost se postiže kombinacijom različitih boja lišća i cveća, a uglavnom se sade sobne vrste, perene, ukrasne trave ili paprati. Birajte vrste nižeg rasta, kako ne bi prerasle kasetu, već formirale lepu, kompaktnu krošnjicu.
U sobnim uslovima pravite zelene zidove od Calatea, Marantha, sobne paprati, Hedere, Scindapsusa i drugih puzavica. Ovim vrstama ne smeta povećana vlaga koja se zadržava u slučaju guste sadnje, čak je i poželjno da ih redovno orošavate. Ako volite kaktuse kombinujte ih sa čuvarkućama i drugim sukulentama, one dobro podnose minimalne uslove za život (malo zemlje i smanjenu vlagu). Ukrasne trave i perene sadite na terasi, jer one traže mirovanje u zimskom periodu, a na proleće će vas nagraditi bogatim cvetanjem. U senci možete napraviti vertikalnu baštu od aromatičnog bilja: nane, matičnjaka, majčine dušice, bosiljka, a možete ih kombinovati i sa povrćem- rukola, peršun ili spanać. Spojite lepo sa korisnim!
Zeleni zid od mahovine
Ovaj vid vertikalnog ozelenjavanja je najpopularniji u novije vreme. Za izradu ovakvih zelenih zidova koriste se mahovine, lišajevi i paprati, čak i neke cvetnice. Ovi elementi se specijalnim lepkom fiksiraju na nosač. To može biti stiropor, medijapan ili drvena ploča koja se zatim montira na zid ili neku drugu vertikalnu površinu.
Biljke koje se koriste nisu veštačke, već stabilizovane. To znači da su u toku svog rasta bile tretirane odgovarajućim biorazgradivim stabilizatorom (to može biti glicerin, soli, kiseline i neke druge materije). Ova materija zamenjuje deo tečnosti u biljnom tkivu, a drugi deo trajno konzervira. Ovakva mahovina je prirodnog porekla, ali nije živa. Ne raste, ali ni ne trune; ovakav zeleni zid traje duže vreme (5-15 godina). Lišće je elastično i otpornije na oštećenja i negativno delovanje sredine (toplotu, suv vazduh ili prejaku svetlost).
Prilično je širok izbor ukrasnih elemenata. Sama mahovina može biti ravna ili loptasta, lišajevi se nalaze u mnogo boja: više nijansi zelene, žutoj, narandžastoj ili sivkastoj. Paprati se razlikuju po obliku i veličini listova, a u dekorativne svrhe kombinuju se sa suvim lišćem i korom drveta. Prilikom formiranja zelenog zida dizajneri mahovinu raspoređuju kako vi želite, formirajući prave umetničke slike.
Na našem tržištu postoje kuće koje su specijalizovane za izradu zelenih površina od stabilizovanih biljaka i mahovine, kao što su Green Wall Plus, Mossart, Moos.Indoors i drugi. Ovde se ne stvaraju samo zeleni zidovi - saksije, ogledala, slike, čak i komadi nameštaja. Prava umetnička dela.
Održavanje stabilizovanih zelenih zidova nije teško. Biljke su otporne na uslove u zatvorenom prostoru, lako i brzo se adaptiraju. Podnose nedostatak svetla (skoro potpunu tamu), ali zahtevaju vlagu vazduha veću od 50%, što se postiže povremenim orošavanjem. Ovi zeleni zidovi su trajni i, na kraju, razgradivi zahvaljujući svom prirodnom sastavu.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 2129
Dok priroda još miruje i skuplja snagu za proleće, ova lepotica je u svom punom cvatu. Ciklama (lat. Cyclamen persicum) je saksijska cvetnica, a cveta u mnogo boja: od bele, preko različitih nijansi roze, lila, ljubičaste, do crvene. Jednobojne ili šatirane - sve su neodoljive.
Ipak, i pored uloženog truda i ljubavi, naše oduševljenje naglo splasne kad se cvetovi i listovi "obese" i počnu da žute i opadaju. I, dok bespomoćno gledamo kako naša lepotica propada pitamo se: šta činiti?
Izgled i građa ciklame
Ovo je sobna biljka, sa srcastim listovima zelene boje i sivim istaknutim šarama i nervima. Međutim, iako višegodišnja, ciklama ima period mirovanja, kada se nadzemni deo osuši, a preživljava samo podzemno stablo, gomolj (krtola). Gaji se zbog prelepih cvetova koji su u bokoru, na dugim cvetnim drškama, izdignuti iznad lisne rozete. Od cvetova se formiraju plodovi - čaure sa semenkama. Ako ih posejete dobićete mlade biljke, ali one cvetaju tek sledeće godine.
Kako da negujete vašu ciklamu
Ciklama voli svetlo, ne previše toplo mesto (15 - 20°C) i redovno, ali umereno zalivanje. Najviše joj odgovara rastresita mešavina treseta i humusa, jer je laka i ne zadržava preteranu vlagu oko korena. Ne treba zalivati direktno po zemlji, jer ni listovi ni gomolj ne podnose kvašenje. Najbolje sipajte vodu u tanjirić ispod saksije i gledajte da supstrat bude uvek vlažan (ne natopljen). Ciklame ne vole suv vazduh, pa bi ih trebalo povremeno orošavati, ali ne po cvetu.
Biljka počinje da raste krajem leta, kada iz krtole izbijaju listovi. Kada ciklama formira bogatu i čvrstu lisnu rozetu počinje da cveta, sve do proleća (kraj marta). Kako bi se cvetovi što duže zadržali, zaštitite ovu lepoticu od previsoke temperature. Optimalno je 12-15 stepeni (može i koji stepen niže, ako nije jako vlažna), dalje od grejnog tela, ali na dovoljno svetlom mestu. Biljke su najosetljivije u cvatu, pa pazite da se zemlja ne presuši. Zalivajte odstojalom vodom sobne temperature i prihranjujte svakih 15 dana tečnim đubrivom sa većim procentom kalijuma.
U aprilu je ciklama već precvetala i počinje da odbacuje listove koji žute. To znači da ulazi u fazu mirovanja, kao i sve vrste koje se razvijaju iz podzemnih lukovica. Tada treba smanjivati zalivanje, dok se nadzemni deo ne osuši. Naredna 2-3 meseca biljka miruje pa je pohranite na polusenovito i suvo mesto, bez zalivanja i orošavanja. Ona sada skuplja snagu za narednu sezonu. Krajem avgusta presadite krtolu u novu tresetnu zemlju tako da 1/3 viri iznad površine zemlje. Ovako će se razviti gusta i zdrava lisna rozeta. Premestite saksiju na svetlo mesto, a kad se u septembru pojave pupoljci počnite sa zalivanjem i prihranom dok vas opet ne obraduje cvetovima.
Razmnožavanje persijske ciklame
Ovu cvetnicu možete gajiti iz semena koje ćete posejati u aprilu- maju, ili u avgustu, krajem leta. Seme ciklame ćete nakvasiti, plitko posejati, pokriti tankim slojem zemlje i smestiti u zamračene prostorije. Dugo niču, a kad se klijavci razviju u mlade biljke treba ih presaditi. I ovako uzgojene ciklame imaju period mirovanja u toku leta, a cvetaju tek druge zime. Uzgajaju se iz semena samo u masovnoj proizvodnji.
Ciklame ćete najlakše razmnožiti deobom krtole. Krajem avgusta, kada presađujete vašu biljku, presecite krtolu na dva dela. Plitko ju posadite, okrećući presek prema dole. Smestite na svetlo mesto, sa temperaturom od 20-ak °C. Budite pažljivi pri zalivanju, kako ne bi trunula. Ako je biljka lepo "odmorila" u toku leta, daće dve nove ciklame koje će cvetati ove zime.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 6975
Zima je na izmaku i mi već osećamo prolećni nemir. Tražimo prirodu, da nas sunce ogreje, a biljke nahrane duh i telo. I najmanje parče zelene površine poslužiće kao izlaz iz zatvorenog prostora u kojem živimo i radimo. Čak i oni koji nikada nisu marili za baštovanstvo osete potrebu da u svojoj blizini stvore oazu po svojoj meri.
Boravak i rad u vrtu dobar je za vaše mentalno i telesno zdravlje. Malo zdravog fizikalisanja nikome ne smeta, čak pomaže da oslobodite nagomilani stres. Možete da iskažete svoju kreativnost, a nega i ljubav koju pružate biljkama može samo da vas ispuni blaženstvom.
Bilo da ste sam svoj vrtlar ili se odlučite da angažujete profesionalca, morate da imate bar mutnu viziju kako bi vaše parče raja trebalo izgledati. Kao u svakoj kreativnoj oblasti, i u pejzažnoj arhitekturi postoje trendovi, pa da vidimo šta nam stručnjaci preporučuju u 2023. godini.
Kakav vrt će biti moderan naredne sezone
Ono što je zajedničko svim stilovima jeste obilje. Vaša bašta treba da je bujna, bogata i u vezi sa prirodom.
1. Skandinavski minimalizam
Ako volite jednostavnost, ovo je varijanta vrta koja će vam najviše odgovarati. Oblici su pravilni, boje svedene na osnovne - zelenu, belu i crnu. Ipak, možete se igrati teksturama materijala od kojih je napravljen nameštaj, a biljke neka budu velike, dominantne, različitih oblika i nijansi zelenih listova. Kamen i voda neka zadrže što prirodniju formu.
Akcenat je na udobnosti - ovaj vrt je za opuštanje, pa je često uz samu kuću, kao produžetak dnevnog boravka, a granica enterijera i eksterijera je jedva vidljiva. Unutrašnji prostor se preliva u spoljašnji i obrnuto, priroda nadire unutar objekta.
Ovakav stil je zgodan za male površine, verande ili tremove. Na njima rasporedimo stočiće i veliku sofu, a slobodan prostor oplemenimo velikim tropskim vrstama, bambusima ili palmama. Dekoracije treba da su što prirodnije - lanene draperije i presvlake, poneki kamen, jednostavni vodeni elementi (česma, glinena posuda kao pojilo za ptice) i sveće.
2. Arhitektonski stil
Ako vam više odgovara pravilnost i uređenost organizujte svoj vrt jednostavno, a monumentalno. Ovo zahteva dovoljno prostora, a osnovu čini lepo negovan travnjak. Dominiraju geometrijske forme, zeleni elementi se ponavljaju raspoređeni u pravilnom ritmu. Česti su topijari i zeleni zidovi. Boje se minimalno koriste, birajte velike žbunove i stabla sa belim i krem cvetovima na masivnoj zelenoj podlozi. Najčešće se sade lišćari koji su i zimi zeleni u kombinaciji sa četinarima. Šimširi, lovorvišnje ili evonimusi dobro podnose orezivanje, a lepi su cele godine.
Sve odiše elegancijom i tradicijom. Nameštaj i dekorativni elementi su minimalno zastupljeni, ali masivni. U obzir dolaze kamene skulpture i fontane. Jednom rečju grandiozno.
3. Novi viktorijanski stil
Ova forma je nešto bogatija sadržajima i koloritom. Površine su veće, dominira zelenilo, ali i cvetnice. Birajte tradicionalne vrste - ruže, hortenzije, jorgovane. Na bogatoj zelenoj osnovi kombinujemo različite nijanse iste boje - od nežno ružičaste, preko purpurne, pa do ljubičaste. Birajte vrste sa krupnim, složenim i mirisnim cvastima koje stvaraju romantičnu atmosferu. Mnogo je vrsta koja rastu u mala cvetajuća stabla ili veće žbunove: jasmin, budleja ili magnolije.
Veliki mnogobrojni cvetovi privlače leptirove, a na vodu dolaze ptičice, pa upotpunjuju ovu baštensku idilu. Mobilijar je umetnički oblikovan: to su kamene klupice i žardinjere, bele ograde, romantične lampe. Staze neka budu od šljunka ili kamena, izbegavamo veštačke materijale. Ako je teren sa razlikom u visini napravite koji potporni zid, oni su dekorativni kad ih obrastu puzavice.
4. Rajski vrt
Ovo je pravi dizajn za pasionirane ljubitelje prirode. Ako ste Deca Zemlje, vaša bašta će biti neobuzdana i divlja. U njoj će biti mesta za svaku biljku koja vam se svidi. Gajite i drveće i cveće, jestive i lekovite biljke i sve naprosto buja od zelenila. Različiti oblici listova, boje cvetova, pčele i drugi korisni insekti - svi žive u simbiozi. Čuje se zujanje, cvrkut, žubor, i sve to čini vašu oazu autentičnom. Ovde vladaju prirodni zakoni, jer ovo jeste deo prirode koliko god vam uslovi dozvoljavaju.
Koje ćemo biljke saditi zavisi od klime i ostalih prirodnih uslova. U umerenim krajevima to može biti prava šuma drveća i žbunja, zeljastih cvetnica, čak i gljiva. Ako su u pitanju mesta sa sušnom klimom biramo perene, ukrasne trave i druge izdržljive vrste (Lavanda, primorski četinari ili sukulente) koje preživljavaju bez vode. Najefektnije su na kamenoj ili šljunkovitoj podlozi, a dekorativan je i malč od kore drveta u boji.
Ovakav način uređenja vrta podrazumeva visok ekološki nivo. Koriste se organska sredstva za zaštitu, zeleni otpad se kompostira, a kišnica se skuplja i koristi za zalivanje. Okrećemo se onom iskonskom, prirodnim zakonima jer mi jesmo deo prirode i ona postaje naše utočište.
Principi modernog vrta
Tri su osnovna principa koje danas treba da zadovolji vrt:
- održivost
- prirodnost
- funkcionalnost
Održivost je ključna kada govorimo o zelenim površinama. To nije samo instalacija lepih izložaka prijatna oku. Treba da izgleda i funkcioniše kao priroda u malom, što i jeste.
Da bi ovaj sistem bio održiv, birajte biljke koje prirodno rastu u vašem okruženju (autohtone vrste). One su najotpornije na ekstremne uslove - dugotrajnu letnju sušu ili jake zime sa puno snega. Ove biljke neće propasti nakon jedne sezone, već će preživeti, ojačati i sledeće godine biti još bujnije. Autohtone vrste ne traže specijalnu negu, pa ćete imati manje posla oko zalivanja i prihranjivanja, a i utrošak sredstava će biti manji. Ove vrste su u stanju da se "brinu same o sebi".
Potrošnja vode je stavka o kojoj treba razmišljati. Moramo biti ekološki osvešćeni. Cilj nam je da, stvarajući zelenu površinu, obogatimo prirodu i njen fond koji je dobrano utanjio, a ne da nepotrebno crpimo resurse. Zato u sušnim oblastima nećemo praviti tropsku baštu ili engleski vrt koji zahteva uvek dovoljno vlage, već biramo vrste iz mediteranskog podneblja i kombinujemo ih sa kamenom i šljunkom. Moderna tehnologija znatno nam olakšava, pa su dozvoljene prskalice sa tajmerima, kolektori kišnice, osvetljenje sa solarnim ćelijama i sl.
Ono što se naglašava u vrtovima naredne sezone jeste prirodnost. Vaša bašta treba da je bogata. Ako imate prilike kombinujte ukrasno i jestivo bilje, neka ono buja i iz najskrivenijih uglova, neka zemlja bude rodna i plodonosna. Pri planiranju zelene površine kombinuju se prirodni materijali: kamen, šljunak i drvo, različite teksture, više tonova iste boje, kako bi se postigao efekat maksimalnog bogatstva i obilja biljnog sveta.
Vrt treba da se razvije u živi ekosistem, mikrozajednicu koja je po sastavu i načinu funkcionisanja najsličnija prirodi. Tu biljke zavise od pčelica i leptira, a sitne životinjice nađu skrovište za život. Napravite hranilice i pojilice za ptice. One će dolaziti, pevati, a vaša bašta dobija potpuno novu dimenziju, oživi. Dekorativni elementi treba da su što prirodniji - jezerce ili manja vodena površina, staze od šljunka ili kameni potporni zidovi koji odgovaraju i životinjskom mikrosvetu.
Treći princip, mada od njega sve polazi, jeste funkcionalnost. Osnovni razlog zbog kojeg ljudi oblikuju vrt jeste opuštanje. Zato vaša zelena oaza treba da ima lični pečat, da je uredite po svojoj meri. Treba da je udobna, uglavnom neformalna, da se osećate opušteno i ušuškano. Manje prostore najčešće ćemo oblikovati kao "produžetak" dnevnog boravka. Udobne baštenske garniture ili ležaljke daju dovoljno prostora za odmor, a zelenilo često čine sobne biljke koje smo izneli napolje u letnjem periodu. Pod nadstrešnicom su to filadendroni ogromnih listova, a na osunčanim mestima fikusi i palme.
I ovde se ogleda čovekova težnja da se vrati prirodi, da je integriše u svoj sistem, da ponovo postane deo nje. Kao da ju puštamo da ponovo osvoji prostor koji smo mi pre dugo vremena zaposeli i da nas na taj način isceli.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 392
Božićna zvezda (lat. Euphorbia pulcherrima) u zapadnoj kulturi je simbol Božića i predstojećih praznika, pa je veoma popularna u ovo doba godine. Divni su njeni krupni, zvezdasti "cvetovi", ali ova lepotica nije laka za gajenje. Često ne dočeka ni kraj januara, listovi joj opadnu, a sama biljka uvene. U čemu je problem?
Odakle potiče i kako cveta Božićna zvezda
Poinsettia, kako je još nazivaju, potiče iz Meksika, gde raste kao žbun visine nekoliko metara. Cveta tokom zime, a cvetovi su sitni, žuti i neugledni. Cenjena je zbog krupnih obojenih zalistaka (brakteja), koji čine zvezdu na vrhu grana i dobiju intenzivnu crvenu boju u periodu kada je dan kraći.
Kakve uslove zahteva
Ova vrsta traži dosta svetla i vlage u vazduhu, pa je zalivajte dva puta nedeljno. Ne podnosi natapanje, da joj je busen stalno mokar, ali ni isušivanje korena. Vlagu u vazduhu obezbedite orošavanjem, ali voda mora biti sobne temperature. Osetljiva je na hladnoću i toplotu, pa je držite dalje od grejnog tela, hladnog prozora ili promaje. Optimalno je 18-20 stepeni, ali dobro podnosi i nešto niže temperature.
Kako sačuvati Božićnu zvezdu
Biljku treba prihranjivati na 10-14 dana. Ovako negovana ostaće zdrava do proleća. U martu Božićna zvezda počinje da odbacuje listove i to je znak da ulazi u fazu mirovanja. Tada treba smanjiti zalivanje, a kada svi listovi opadnu (polovinom maja) ogoljene stabljike orezaćemo na 10-ak cm, presaditi je, zaliti i smestiti na svetlo mesto. Kad Poinsettia počne da lista treba biljku redovno prihranjivati, izneti napolje, u polusenku, gde ostaje do septembra. Da bi vaša božićna zvezda imala gustu krošnju trebate ju pincirati (zakinuti vrhove grana) početkom jula i sredinom avgusta.
Sa dolaskom jeseni, pre nego što dani zahlade unesite biljku i smestite na odgovarajuću poziciju. Kada noći postanu duže, a biljka dobije manje dnevne svetlosti brakteje počnu da crvene i formiraju se zvezde na vrhovima grana. Danas postoje i hibridi kod kojih nije neophodan ovaj svetlosni režim kako bi biljke bile u punom sjaju.
Najlepši ukras praznika
Iako višegodišnja biljka, Euphorbia se najčešće gaji kao sezonska, jednogodišnja vrsta. Retki su oni koji uspeju da i sledeće godine uzgoje zdravu i lepu Božićnu zvezdu. Zato, ne tugujte, već se u decembru "počastite" novom zdravom biljkom, iz domaćeg uzgoja. U ponudi je mnoštvo boja i veličina, neka će zasijati i u vašem domu.