- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 74
Divlja ruža (Rosa canina) majka je svih ruža. Kao divlja raste u prirodi i ona je osnova za kalemljenje ukrasnih sorti.
I u mom dvorištu raste divlja ruža, koju je "udomio" moj sin. Nežno rozi cvetovi u proleće, a tokom zime mnoštvo crvenih šipuraka čine ju lepom cele godine.
Ovu lekovitu biljku možete posejati iz semena koje nosi šipak, a kada i kako - pročitajte u narednom tekstu.
Gde raste divlja ruža?
U prirodi je divlja ruža samonikla biljka i možete ju naći na obodu šumaraka i njiva, uz kanale i puteve, na livadama i drugim osunčanim mestima.
Od davnina se šipak, bogat C vitaminom, bere za čaj i džem. Cvetovi privlače oprašivače, a plodovi su hrana pticama i životinjama u zimskom periodu.
Divlja ruža nema preterane zahteve za rast i razvoj - svetlo mesto i dovoljno sunca glavni su uslov. Brzo se razvija i sazreva, pa odrasle biljke dobro podnose nedostatak vlage u letnjem periodu.
Sve češće se divlja ruža gaji plantažno za berbu šipka, a u zadnje vreme i u cvećarskoj proizvodnji.
Kako se seje šipak u jesen?
Divlja ruža se razmnožava setvom u jesen. Seme se nalazi u plodu - šipku, a zrelo je kada su plodovi narandžasto-crvene boje.
- Prvo ćemo u oktobru sakupiti zdrave i zrele šipurke.
- Kad presečemo šipak, naći ćemo seme divlje ruže.
- Izvadimo semenke i dobro ih operemo od pulpe i dlačica hladnom vodom.
- Setva u jesen, na otvoreno. Da bi seme klijalo, potrebna mu je hladna stratifikacija preko zime.
- Ako sejete divlju ružu u proleće, seme pre toga pomešajte sa vlažnim peskom i tresetom i držite 3 meseca na temperaturi od 2-4 C.
- Sejemo semenke u plitke redove (1-2cm), blago pokrijemo zemljom i zalijemo.
- Seme posejano u jesen niknuće u aprilu, nakon hladnih zimskih dana.
- Kada biljke razviju par pravih listova, presadite ih jer traže više prostora.
Tako smo sejali šipak i proizvodili osnove za kalemljenje hibridnih ruža kod Slavoljuba Jevtića u Cvećari Dahlia. Mlade biljke se neguju jednu sezonu, a naredne godine se koriste kao osnove za kalemljenje ruža čajevki, polianti i drugih ukrasnih sorti.
Koje uslove traži divlja ruža?
- Sunce je osnovni preduslov za bujan rast divlje ruže. Uspeva i u polusenci, ali na otvorenim pozicijama bogato cveta i plodonosi.
- Zemljište u kojem raste divlja ruža bogato je organskom materijom - ostacima lišća, trave, nanosima iz reka i kanala. To je plodna, humusna zemlja, rastresita i ocedita. Međutim, ova samonikla vrsta solidno raste i na siromašnijem, peskovitom zemljištu.
- Zalivanje divlje ruže u bašti ili dvorištu redovno, ali umereno, kad se zemlja prosuži. Ruže ne vole zadržavanje vode oko korena.
- Dovoljno prostora: ova divlja lepotica ima veliku izdanačku moć. Mnoštvo dugih trnovitih grana izbiće svake sezone, pa joj treba dovoljno prostora i redovno razređivanje.
- Orezivanje: duge izdanke divlje ruže sasecite u osnovi grma. Odrežite one koji su višak, a ostavite osnovne. Takođe, svakog proleća na odrvenelim granama izbijaju nove, duge, pa i njih treba prorediti. Pazite: ako orezujete vrhove izazvaćete gušće grananje. Izdanke treba seći na mestu izbijanja, dok su još zeleni.
Divlja ruža u pejzažnoj arhitekturi
Ova divlja lepotica lepo se uklapa u uređenje vrta. Mi smo Dimitrijevu ružu u našem dvorištu obuzdali tako što smo ju savili i redovno ju proređujemo. U proleće imamo cvetni luk, a mnoštvo crvenih šipaka izgleda lepo cele zime.
- Prirodni vrt sa cvetnim žbunovima, sezonskim cvećem i samoniklim vrstama upotpuniće bujni grm divlje ruže.
- Bašta za oprašivače u kojoj divlja ruža neobuzdano cveta privući će leptire, pčele i ptice.
- Moderan dizajn vrta: ukrasne trave, lavanda, ehinacea i oblikovan grm divlje ruže, a kao osnova oblutak ili neki drugi malč.
- Živa ograda između susednih imanja može da se formira od divlje ruže. Imajte na umu da su žbunovi bujni i zauzimaju dosta prostora, formirajući gusti šibljak.
- Ružičnjak: pored hibridnih vrsta ukrasnih ruža nađite kutak i za divlju ružu
Divlja ruža, lepa i otporna, svakako zaslužuje mesto u vašem vrtu, bilo da je prirodan ili moderan. Treba samo naći prostora i ova lepotica će uživati i kod vas.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 326
U dedinoj bašti jedno mlado drvo nara obilno je rodilo ove sezone.
Ovu mediteransku vrstu možemo gajiti i u našim vojvođanskim vrtovima. Topla leta i mnogo sunčanih dana idealni su uslovi da nar raste, cveta i plodonosi.
Kako i vi da posadite i negujete nar? Pročitajte u nastavku.
Nar - kakvo je to drvo i zašto da ga posadite?
Nar (Punica granatum) je listopadna vrsta iz toplijih zona. Raste kao malo drvo ili veći žbun. Sjajnu zelenu krošnju krase crveni cvetovi, koji kasnije prerastu u krupne loptaste plodove. Šipak - plod nara je velika boba, čija je unutrašnjost ispunjena semenkama koje imaju crveni sočni omotač. Ukusno i zdravo voće, bogato C vitaminom.
Ova mediteranska vrsta uspešno podnosi nove klimatske uslove u našim krajevima - topla i sušna leta. Zbog njegove otpornosti sve češće sadimo nar, formirajući niža stabla koja su lepa u cvetu, ali i krajem leta, sa velikim crvenim loptastim plodovima.
Nar kao tropsko voće dozreva krajem leta, pa ćemo svake godine dočekati berbu.
Poreklom iz toplijih primorskih krajeva, nar ne traži bogato zemljište, ali ako želite sočne plodove, pročitajte koje zahteve ima ova vrsta.
Koje uslove traži nar?
Letnje sunce, propusno zemljište i dovoljno vlage - to je ono što nar traži, da bi lepo rastao i bogato plodonosio.
Nar voli topla, sunčana leta
Drvo nara posadite na osunčano mesto, koje nije izloženo hladnom vetru u toku zime. Žarka topla leta prijaju ovoj mediteranskoj vrsti, ali joj treba zaštita u zimskom periodu. Mlade sadnice umotajte u kasnu jesen jutenim džakom, tekstilom ili slamom, da ne izmrznu. Starija stabla uspešno podnose niže temperature (do -11°C), jer ni zime nisu kao nekad.
Ako vaš nar raste u saksiji, posuda mora biti velika (najmanje 30-ak cm duboka), da dovoljno zemlje štiti koren. Po površini rasporedite malč od borove kore, slame ili lišća, kako bi se busen sporije hladio.
Takođe, obratite pažnju na kasni prolećni mraz, može oštetiti biljku koja je krenula sa vegetacijom.,
Nar raste u lakom, rastresitom zemljištu
Kao i ostale mediteranske vrste, nar ne traži duboko humusno tlo. Odgovara mu laka peskovita i rastresita zemlja, sve dok je dobro propusna za vlagu. Voda ne treba da se zadržava i "guši" koren.
Ako sadite nar u saksiju, izaberite tresetnu Zemlju za citruse. Ova mešavina je bogata mineralnom komponentom i dovoljno rastresita.
Redovno zalivajte nar
Šipak - plod nara sadrži oko 80% vode. Da bi dostigli veličinu i zadržali sočnost, biljku treba redovno zalivati.
- Mlada stabla zalivamo 1-2 puta nedeljno u sezoni rasta, a ako su leta suva može i svakog drugog dana. Po pravilu u rano jutro ili po zalasku sunca.
- Odraslo drvo nara se dobro ukorenilo, pa će lakše podneti sušu. Ipak, zalijte ga 2-3 puta mesečno, pogotovo u fazi cvetanja i plodonošenja, da plodovi ne pucaju.
- Višak vlage treba da se procedi kroz rastresitu zemlju, kako biljka ne bi trunula.
Kako kombinovati nar u vrtu?
Nar raste kao žbun ili manje drvo, a lep je sa tamnim zelenim listovima i krupnim crvenim cvetovima. Krajem leta krase ga veliki rujni loptasti plodovi.
U mediteranskim vrtovima sadite ga sa lavandom, ruzmarinom i ukrasnim travama. Malo stablo crvenih plodova čini lep kontrast srebrnim listovima žalfije i drugih primorskih vrsta koje vole sunčane položaje.
Prirodni vrt obiluje bujnim biljkama koje bogato cvetaju i plodonose. Visoki grm nara lepo će izgledati u pozadinskom delu osunčanog vrta, a u jesen, sa krupnim plodovima, dominira prostorom.
Nar u saksiji može da raste i na vašoj terasi. Postoje patuljaste sorte (Punica granatum var.nana), izuzetno dekorativne, ali plodovi nisu krupni i slatki, pa se gaji kao dekorativna biljka.
U dovoljno velikoj posudi i standardna vrsta može lepo da se razvije u manji žbun ili drvce. Saksija neka bude glinena ili od nekog drugog prirodnog materijala. Dobra drenaža na dnu je obavezna, a biljku cele sezone treba držati na osunčanom mestu. Kada temperatura padne ispod 5°C, saksiju sa narom treba uneti u prostoriju koja se ne greje. Više o tome pročitajte u tekstu: Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka.
Izvor - rasadnikgaj.com
Kada i kako posaditi nar?
Mladu sadnicu nara na otvorenom najbolje je posaditi u proleće, kada prođe opasnost od mrazeva. U toplom periodu biljka će se brzo ukoreniti, a ako je dovoljno snažna, i cvetati iste godine. Ako nar sadite u jesen, morate ga zaštititi od zime.
- Iskopajte dovoljno široku sadnu jamu, kako bi busen mogli zatrpati rastresitom zemljom.
- Posadite sadnicu, ne dublje nego što je bila, da stablo pri zemlji ne bi trunulo.
- Nakon sadnje, nar dobro zalijte, da se ukoreni.
- Biljka traži redovno zalivanje u prvoj sezoni.
Setva nara iz semena
Nar u svojim krupnim plodovima sadrži seme u sočnom, crvenom omotaču. Ove jeseni možete posejati nar, ako su plodovi i seme zreli.
- Pojedite slatke plodove, a male semenke sačuvajte.
- Saksiju napunite rastresitim supstratom. Najbolje je zemlju za citruse pomešati sa malo peska.
- Seme ćemo posejati, pokriti tanjim slojem zemlje i zaliti.
- Saksije smestite na toplo mesto i nakon mesec dana imaćete mlade biljke nara.
Nar koji ste dobili iz semena plodonosi tek za 3-4 godine, kada dostigne zrelost. Može imati osobine drugačije od biljke koja je dala seme, pa se zbog toga ova vrsta najčešće razmnožava reznicama. Tako se dobijaju biljke sa željenim osobinama.
Posadite i vi nar na terasi ili u bašti. Otporan na toplinu, uživa u žarkim vojvođanskim letima i lep je cele godine. Veliki crveni plodovi na onižem drvetu daju moderan izgled svakom vrtu, a od vaše terase napraviće urbanu oazu.
Izvor - rasadnikgaj.com
.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 237
Ehinacea (Echinacea sp.) je višegodišnja vrsta koja voli sunce, dobro podnosi letnje temperature, a gaji se kao lekovita i dekorativna biljka. Cveta celo leto, od juna do oktobra, u bašti ili saksiji.
Oktobar je vreme da posejete seme ehinacee, a još uvek možete da posadite sadnice. Kako to pravilno da uradite pročitajte u narednom tekstu.
Ehinacea - trajnica za sunčane vrtove
Veliki ružičasti cvetovi ehinacee još uvek su lepi, sve do mrazeva. Ako tražite vrstu koja podnosi ova naša žarka leta, ehinacea je pravi izbor.
Sorte različite visine i boje cveta odgovaraju svakoj kombinaciji, a možete ih potražiti na sajtu rasadnika Mihalek
- Ehinacea je perena (trajnica) - svakog proleća raste iz korena, lepša i bujnija
- Ova vrsta vrlo dobro podnosi letnje vrućine - voli sunčane i tople pozicije
- Ehinacea bogato cveta krupnim cvetovima, a osim osnovne purpurne - ružičaste boje, možete ju naći u beloj, zelenoj, crvenoj i drugim varijantama
- Pčele, leptiri i drugi oprašivači obožavaju ehinaceu, pa je savršena za vrtove u prirodnom stilu
Seme ehinacee sejemo u jesen
Oktobar je pravo vreme da posejete ehinaceu u baštu ili saksiju na otvorenom. Da bi klijalo, seme treba izložiti hladnoći, a to se dešava u toku zime. Na proleće će niknuti mlade biljke. Evo kako se seje ehinacea:
- Izaberite osunčanu poziciju u bašti ili postavite saksiju na svetlo mesto.
- Zemlja treba da je lakšeg sastava i rastresita. Na dno saksije stavite šljunak ili neki drugi drenažni sloj. Saksiju napunite univerzalnim supstratom za cveće u koji ste dodali peska ili perlita.
- Zemlju u bašti okopajte, usitnite i dodajte komposta i peska, kako bi bila vodopropusna.
- Seme gusto posejte po površini, blago ga usitnite i pokrijte tankim slojem zemlje.
Seme ehinacee posejano u jesen niknuće sledećeg proleća. Mlade biljke možete presaditi kad dostignu visinu od 10 cm i imaju 2-3 para listova. Izaberite toplo i svetlo mesto, a nakon presađivanja redovno zalivajte, kako bi se biljke ukorenile.
Ako ne presađujete biljke, razredite ih tako što ćete izvaditi pojedine, kako bi ostale imale više prostora da formiraju busen i bogatije cvetaju.
Kako se sadi ehinacea?
Ehinaceu možete posaditi u proleće, kad temperature porastu. Može i krajem sezone, septembar-oktobar, kako bi se biljke ukorenile do prvih mrazeva.
- Nabavite sadnice ili podelite busen već formirane biljke.
- Izaberite osunčanu poziciju u bašti ili veću saksiju (dubine najmanje 30 cm) smestite na svetlo i toplo mesto
- Zemlja treba da je rastresita i propusna za vodu, obogaćena humusom. Više o tome pročitajte u tekstu Kupovna zemlja za cveće ili kompost - šta je bolje za vaše biljke
- Iskopajte sadnu jamu 20 x 20 cm, u nju postavite sadnicu sa busenom, zagrnite zemlju oko korena i blago utisnite rukama
- Ako sadite u saksiju, ona mora biti duboka najmanje 30 cm. Na dno stavite šljunak ili neki drugi drenažni sloj, a zatim saksiju napunite zemljom
- Nakon sadnje obavezno zalijte ehinaceu, ali ne preterujte. Ehinacea ne voli višak vlage oko korena, pa zalivajte umereno, ali redovno.
Ehinacea je lekovita biljka
Ova biljka se tradicionalno koristi u alternativnom lečenju, najviše za jačanje imuniteta i otpornosti organizma na bolesti disajnih organa
- Čaj od ehinacee pravi se od nadzemnih delova biljke - cvetova i listova. Jača imunitet, ublažava kašalj i upale grla i sinusa.
- Tinkture se prave od korena ehinacee, a ove kapi ublažavaju simptome virusa, ubrzavaju zaceljivanje rana i podižu imunitet.
- Suvi ekstrakt ehinacee koristimo u obliku kapsula i tableta
- Gelovi i kreme za kožu smanjuju upale, ekceme i opekotine, a pomažu i kod zarastanja rana
Koliko je moćna ehinacea pročitajte na sajtu Instituta "Dr Josif Pančić"
Ehinacea za vrt koji se lako održava
Zašto da posadite ehinaceu? v
- Trajnica (perena) koja se svakog proleća pojavi u vašem vrtu
- Bogato cveta krupnim, lepo obojenim cvetovima, cele sezone - od juna pa sve do jesenjih mrazeva. Koje još biljke cvetaju krajem sezone pročitajte u tekstu "10 Biljaka Za Rascvetalu Baštu Do Kasne Jeseni"
- Ehinacea je uočljiva i lepo popunjava prostor na zelenim površinama. Ima gusti busen, a neke sorte dostižu visinu i do 100 cm.
- Dobro podnosi letnje vrućine, najbolje raste na osunčanim mestima
- Ehinaceu vole oprašivači - leptiri i pčelice, a precvetale glavice krase vrt u toku zime i služe kao hrana pticama.
Kako da uklopite ehinaceu u moderan dizajn vrta?
- Posadite ju u kombinaciji sa lavandom i žalfijom u mediteranskom vrtu
- U kamenim vrtovima (alpinetumima) purpurno-ružičasti krupni cvetovi savršen su kontrast sivom kamenu i srebrnim jastučastim perenama
- Ehinacea i ukrasne trave za moderan izgled žardinjera i urbanih vrtova
- Cvetne gredice ili bordure uz stazu ehinacea će krasiti celo leto
Ehinacea definitivno zaslužuje mesto u vašoj zelenoj oazi, bilo da je u ukrasnoj saksiji na terasi ili ju sadite na otvorenom. Mnogo je razloga za to, a njeni krupni purpurni cvetovi sigurno će vas osvojiti.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 349
Pokoriti prirodu je nemoguće, čak i čoveku, moćnom, "razumnom" i sujetnom.
Zgarišta koja ostaju nakon požara izgledaju postapokaliptično, ali na njima se ipak javlja novi život.
Lekoviti pelin jedna je od vrsta koje su pioniri prirodne regeneracije ekosistema.
Ova aromatična i lepa biljka izdržava najskromnije uslove, otporna je na sušu, a možete ju gajiti i vi, u svom vrtu ili na terasi, u saksiji.
Pelin - izdržljiva biljka koja podnosi sušu i visoke temperature
Pelin (Artemisia absinthium) višegodišnja je vrsta koja dobro podnosi letnje ekstreme - jako sunce, visoku temperaturu i sušu. Zbog toga ulazi u uži izbor kada sadimo trajnice u vrtu ili na terasi.
- Listovi biljke su prekriveni finim srebrnim dlačicama koje luče etarsko ulje. One sprečavaju preterano isparavanje vlage, pa tako pelin uspešno podnosi sušne uslove.
- Ima snažan koren i skromne uslove prema tlu, pa niče i na nepristupačnim mestima - zgarištima, kamenjarima i suvim, siromašnim zemljištima.
- Uspavani pupoljci na vratu korena daju pelinu moć da preživi i najsurovije uslove.
Lekovita svojstva pelina
Gorki pelin, kako ga još nazivaju, aromatična je i lekovita biljka. Gorčinu mu daje apsintin. Ova lekovita supstanca blagotvorno utiče na probavni sistem i stimuliše rad jetre i žuči.
Pelin, zbog gorkih materija, podstiče apetit, pa se često, kao aperitiv piju likeri Gorki list, Pelinkovac i Absint.
Eterična ulja pelina imaju opor i jak miris, koji se najbolje oseća u čaju, koji je takođe lekovit.
Koliko je pelin zdrav i kako ga upotrebljavati reći će vam sa Instituta "Dr Josif Pančić" u tekstu "PELEN".
Pelin u vrtu - lep i izdržljiv
Da bi vaša terasa ili vrt bili lepi i u vrelim letnjim danima, sadite biljke koje su otporne i potiču iz toplijih zona. Pored ruzmarina, lavande i ukrasnih trava, nađite mesta i za pelin.
Na letnjem suncu ovaj lepotan može postići svoj puni sjaj. Toplota i suša stimulisaće isparavanje eteričnih ulja - prava aromaterapija u vašoj oazi.
Pelin se veoma lepo kombinuje sa ostalim biljkama u bašti.
- Srebrni listovi i sitni žuti cvetići čine odličan kontrast obojenim cvetnicama, ali i zelenom žbunju i perenama.
- Zahtevi su mu skromni, pa je zgodan za kamenjare i alpinetume, sa sukulentama i otpornim trajnicama
- Voli sunce, pa ga možete saditi u mediteranskim vrtovima
- Ako imate baštu sa aromatičnim i lekovitim travama, posadite i pelin
Pelin možete gajiti u saksiji
Dekorativan i otporan na sušu, pelin je idealan za sadnju u saksiji.
- Žardinjera ili saksija sa otvorima na dnu treba da je dovoljno velika (min 30 cm dubine), jer pelin poraste i do 80 cm.
- Posude od prirodnog materijala (glina ili drvo) su najbolji izbor, zbog toga što su porozne
- Zemlja treba da je rastresita i propusna, pelinu ne treba previše humusa. Najbolji je univerzalni supstrat, uz dodatak peska ili perlita.
- Svetlo, toplo i osunčano mesto pelinu najbolje odgovara.
- Zalivajte umereno, neka se zemlja prosuši. Vlaga ne sme da se zadržava oko korena, neka se dobro proceđuje kroz zemlju.
- Prihrana nije potrebna, pelin ima skromne zahteve.
- Orezujte pelin, kako biste oblikovali biljku. Krošnja će tako biti gusta i kompaktna.
- Pelin u dovoljno velikoj saksiji može rasti godinama. Kombinujte ga sa ukrasnim travama ili drugim trajnicama koje podnose sunce. Koje su to vrste pročitajte u tekstu Kako Zaštititi Biljke U Saksiji Od Jakog Letnjeg Sunca: 5 Saveta Za Vruće Dane
Pelin, opisan još u biblijskim spisima, koristile su medicine drevnih civilizacija, Njegova blagotvorna svojstva poštovana su još u starom Egiptu i Kini, a i kod nas se od davnina koristio kao prirodni lek.
Preživljavajući kroz vekove, u najsurovijim uslovima, rađajući se iz vatre i pepela - Pelin je taj koji opstaje.
Priroda uvek ima odgovor.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 597
I za vrele letnje dane priroda ima rešenje.
Aromatične i lekovite biljke nana, matičnjak i žalfija hlade organizam, smiruju napetost i osvežavaju telo. Najbolje od svega - možete ih lako gajiti na prozorskoj dasci vaše kuhinje. Potrebno je samo dovoljno svetlosti i umereno zalivanje.
Evo kako da ih negujete, pa možete da ih berete sveže celog leta.
Top 3 lekovite biljke kao prirodno osveženje
1. Nana (Mentha x piperita)
- hladi organizam jer sadrži mentol
- dezinfikuje i osvežava zbog antibakterijskih svojstava
- eterična ulja smanjuju umor, stres i smiruju nervozu
2. Matičnjak (Melissa officinalis)
- osvežava blagom aromom limuna
- opušta i smiruje napetost nerava zahvaljujući terpenima
- eterična ulja deluju protiv nesanice, anksioznosti i posledica stresa
3. Žalfija (Salvia officinalis)
- najbolji borac protiv znojenja, zahvaljujući taninu
- eterična ulja smiruju preterano aktivan nervni sistem
- snižava nivo kortizola, a zahvaljujući fitoestrogenu dovodi polne hormone u ravnotežu
Kako da posadite lekovito bilje u saksiju?
Ove dragocene biljke možete gajiti na prozoru, nadohvat ruke i brati svaki dani.
Evo kako da posadite nanu, matičnjak ili žalfiju u tri jednostavna koraka:
- Izaberite saksiju dubine 20-ak cm, sa otvorima za vodu na dnu.
- Na dno posude prvo stavite šaku šljunka ili sličnog materijala za drenažu. Zatim napunite saksiju zemljom. Najbolja je mešavina zemlje sa kompostom, uz dodatak perlita (a može i pesak) ili već gotovi Supstrat za povće i začinsko bilje.
- U ovako pripremljene posude "umetnite" sadnice ili ožiljene reznice lekovitog bilja. Blago utisnite zemlju oko korena, pa dobro zalijte posađene biljke.
Kako da negujemo nanu, matičnjak i žalfiju u saksiji?
- Položaj: ove biljke vole svetlo mesto, pa ćemo saksije smestiti na prozorsku dasku (ili u blizinu). Žalfija je mediteranska vrsta, pa dobro podnosi direktno podnevno sunce. Nana i matičnjak vole umerenu temperaturu, pa ćemo ih zaštititi.
- Zalivanje: umereno, vodom sobne temperature, kad se zemlja prosuši. Nanu i matičnjak zalivajte svaki drugi dan, a žalfiju jednom do dva puta nedeljno. Ovo zavisi od sastava zemlje - kompost duže ostaje vlažan, dok se zemlja sa više peska brže osuši.
- Orezivanje: redovno "berite" vrhove i listove sa biljčica. To podstiče grananje i gušći rast. Uostalom, zato ste ih i sadili, zar ne?
- Prihrana: za bujne i zdrave biljke valjalo bi lekovito bilje prihraniti jednom mesečno. Pošto ćemo ih koristiti u ishrani, birajte organsko đubrivo - tečni rastvor kojim zalivate biljku u zoni korena.
Kako da se osvežimo ovim aromatičnim biljkama?
Tri su osnovna načina kako možemo konzumirati lekovito bilje:
- Sveži listovi nane i matičnjaka u limunadi ili vodi sa malo leda - ovaj napitak najbrže osvežava u vrućim danima. Ako dodate krastavac i đumbir možete napraviti čuvenu Sasi vodu.
- Čaj od lekovitog bilja prija i zimi i leti. Pijte ga mlakog ili napravite ledeni čaj sa limunom i medom.
- Kapi od lekovitog bilja (tinktura žalfije, matičnjaka ili nane) uzimaju se sa vodom ili sokom. U njima su koncentrovana sva ova lekovita svojstva koja su blagodet za naš organizam.
Pored toga, listove mente možete staviti u osvežavajuće letnje salate, napravite pesto sos od matičnjaka i žalfije za laganu letnju pastu, a možda je najbolje da smućkate Mohito sa nanom i ledom, udobno se zavalite u ležaljku i opušteni sačekate da prođu letnje vrućine.
