- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 103
Srbija, smeštena u srcu Balkana, postaje sve više prepoznata kao jedna od najperspektivnijih poljoprivrednih regija Evrope. Više od dve trećine njenog zemljišta koristi se za poljoprivredu, a strateški položaj između Istoka i Zapada pruža dodatne prednosti za plasman proizvoda. Srbija je globalno prepoznata kao lider u izvozu voća, posebno smrznutih malina. Srbija je u 2021. godini bila prva država u svetu po količini izvoza smrznutih malina. Ovaj podatak jasno svedoči o njenoj snazi na međunarodnom planu, a osim malina, Srbija je i među vodećim izvoznicima šljiva i višanja.
Kombinacija povoljnih klimatskih uslova, plodnog zemljišta i tradicionalnih poljoprivrednih metoda osigurava visokokvalitetne proizvode koji pronalaze svoje mesto na zahtevnim tržištima širom sveta. Analitičari ističu da je upravo kvalitet ključni faktor koji razlikuje srpske proizvode od konkurencije, čime se dodatno učvršćuje pozicija Srbije kao nezaobilaznog igrača na globalnom tržištu hrane.
Zemlja obilja
Plodne ravnice Srbije, posebno u severnom delu Vojvodine, spadaju među najplodnije u Evropi. Ova regija omogućava uzgoj raznovrsnih kultura poput kukuruza, pšenice i suncokreta. Na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu SAD (USDA), Srbija se kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu. Srbija je vodeći proizvođač kukuruza u regionu, sa godišnjom proizvodnjom od preko 5,4 miliona tona, što je znatno više u poređenju s primerom Hrvatske, koja proizvodi oko 1,6 miliona tona. Takođe, Srbija je među glavnim proizvođačima pšenice u regionu, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 2,9 miliona tona. U pogledu prinosa po hektaru, Srbija je na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.
"Srbija ima ogroman potencijal da postane lider u poljoprivrednoj proizvodnji u Evropi. Naš cilj je da kroz stalna ulaganja u edukaciju poljoprivrednika i primenu savremenih tehnologija omogućimo povećanje prinosa i otpornosti na klimatske promene. Kvalitet i održivost su ključni za budućnost srpske poljoprivrede, a kompanija Tomsin će nastaviti da pruža podršku domaćim proizvođačima kroz vrhunske proizvode i savete stručnjaka." - izjavio je Filip Tomić, predstavnik kompanije Tomsin koja se bavi distribucijom semena, sredstava za zaštitu bilja i đubriva.
Investicije u modernizaciju
Ključni izazov srpske poljoprivrede ostaje povećanje efikasnosti i otpornosti na klimatske promene. Ulaganja u modernizaciju sistema za navodnjavanje i digitalizaciju poljoprivrede igraju presudnu ulogu. Trenutno, samo 8,3% obradivog zemljišta koristi navodnjavanje, no planiranim investicijama očekuje se veliko povećanje, što bi Srbiju smestilo ispred mnogih susednih zemalja. Ovo je ključni korak prema osiguranju stabilne proizvodnje uprkos sve izraženijim klimatskim izazovima.
Vlada Srbije značajno ulaže u razvoj ovog sektora. Nacionalni budžet za poljoprivredu u 2025. godini dostigao je rekordnih 1,27 milijardi evra, što predstavlja 7,5% ukupnog budžeta. U poređenju, Srbija je daleko ispred zemalja poput Crne Gore i Makedonije koje ulažu svega oko 3-4% svojih ukupnih budžeta u poljoprivredu. Srbija jasno pokazuje posvećenost razvoju ovog sektora.
Podrška kroz inovacije
Privatni sektor igra značajnu ulogu u unapređenju poljoprivrede u Srbiji. Kompanije specijalizovane za poljoprivredne proizvode i usluge kontinuirano ulažu u edukaciju poljoprivrednika i osiguranje najmodernijih tehnologija. Kombinacija tradicije i inovacija omogućava srpskim proizvođačima da odgovore na zahteve tržišta, istovremeno osiguravajući održivost svojih gazdinstava.
Edukacija i istraživanje
Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu i Institut za ratarstvo i povrtarstvo prepoznati su kao centri izvrsnosti u jugoistočnoj Evropi. Njihovi napori u razvoju novih sorti useva i implementaciji savremenih tehnologija pružaju srpskim poljoprivrednicima značajnu konkurentsku prednost. Edukacija i inovacije ostaju ključni elementi u daljem razvoju ovog sektora.
Pogled u budućnost
Srbija je na prekretnici, s potencijalom da postane jedan od vodećih proizvođača hrane u Evropi. Kombinacija prirodnih resursa, inovacija i kvaliteta proizvoda pozicionira ovu zemlju kao ključnog igrača na globalnom tržištu hrane. Srpski proizvodi, uz dodatna ulaganja i modernizaciju, imaju kapacitet da odgovore na rastuće globalne potrebe za kvalitetnom i održivom hranom.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 606
Četinari zadržavaju zelenu krošnju čak i tokom zime, kad većina biljaka miruje. Lepi su tokom cele godine i dobro podnose niske temperature. Ali, čak i najotpornije biljke treba pravilno pripremiti za zimu i nepovoljne vremenske uslove. Evo nekoliko saveta kako da sačuvate zdravlje i lepotu vaših zimzelenih stabala tokom zimskih meseci.
Malčiranje i zaštita korena
Prvi korak kod zaštite četinara od snega i zime jeste sprečiti izmrzavanje korena. Dovoljno zemlje vrši tu funkciju, ali kako bismo sačuvali tu zonu od naglog smrzavanja najbolje je malčirati tlo oko biljke.
Organski malč, kao što je usitnjena kora drveta, iglice bora, seno, slama i sl. dobar su materijal za zaštitu četinara. Rasporedićemo oko debla sloj debljine 5–10 cm., a zona treba da je široka koliko i krošnja. Ovako ćemo zaštititi i one najmanje korenske dlačice - one su najosetljivije na izmrzavanje. Ostavite nekoliko centimetara razmaka između malča i stabla kako biste sprečili truljenje kore na deblu. Na ovaj način zadržaćemo neophodnu vlagu oko korena i ublažiti naglo hlađenje zemljišta.
Zaštita grana od snega i leda
Težina leda i snega koji se zadržava na granama može da ošteti krošnju stabala i ukrasnog žbunja. Tanke i duge grane se savijaju i pucaju, što umanjuje njihovu dekorativnost. U proleće se kroz nastale pukotine i rane biljka lako inficira različitim patogenima, pa oboli i suši se.
Da ne bi došlo do toga treba redovno otresati sneg, pri čemu vodimo računa da ne lomimo grane. Za ovu akciju mogu se koristiti i lopate za sneg, samo je potrebno biti pažljiv pri radu. Krošnje četinara sa tankim i dugim granama možete uvezati kanapom, kako ih sneg ne bi polomio i deformisao oblik.
Nekada je krošnja potpuno umotana jutom ili nekim drugim termoizolacionim materijalom koji se pokrije najlonom ili PVC folijom. Ovakva zaštita četinara od snega i zime nije dobra praksa, zato što oni u svom prirodnom okruženju provode zime na otvorenom. Neophodna im je izloženost niskim temperaturama i faza mirovanja. Pored toga, ovako "upakovani" nisu ukras vašeg vrta. Na ovaj način se štite samo vrste iz toplijih krajeva koje ne mogu podneti niske zimske temperature.
Zaštita četinara od zimskog vetra
Stabla sađena kao soliteri (pojedinačno, u otvorenom prostoru) često trpe udare vetra u zimskom periodu. Dolazi do mehaničkog oštećenja, grane se lome, a krošnja deformiče. U ovom slučaju pomaže sadnja u zavetrini ili zaštita tekstilnim mrežama ili trskom.
Osim lomljenja grana, vetar može isušiti četine, pa one postaju žute ili braon. Najčešće su ove zone suve i takve grane treba odstraniti. Međutim, postoje neke ukrasne forme četinara kod kojih krošnja u toku zime, pod uticajem mraza i niskih temperatura promeni boju. Četine postanu crvenkaste (Thuja occidentalis "Rheingold", braon (Chamaecyparis pisifera "Squarosa"), žute, ponekad i ljubičaste (Juniperus horizontalis "Andora"). Ove grane su žive i u proleće kreću sa normalnim rastom. Krošnja je zelene boje tipične za taj varijetet. Da ne bismo pogrešili i "ošišali" zdravo stablo najbolje je sa rezidbom sačekati proleće.
Zalivanje zimzelenih biljaka u toku zime
Iako zvuči suludo, četinari toku zime trebaju vlagu u zoni korena. Naime, ako se prekine kapilarni tok od korena, biljka će se osušiti. Zbog toga je veoma važno zimzelena stabla umererno zaliti u toku toplih jesenjih dana. Kada temperatura padne, voda u zemljištu se smrzne i biljka ne može da je upija u tom obliku. Zbog toga je veoma važno gorepomenuto malčiranje, jer tako štitimo zemlju od naglog hlađenja i vodu od naglog smrzavanja.
U toku zime biljke na otvorenom dobijaju dovoljnu količinu vlage od padavina (kiša i sneg koji se topi). Međutim, zaštićene četinare, one koje smo smestili pod krov, uneli u zatvoreno ili posadili u saksije, potrebno je umereno zalivati u toku sunčanih ili toplijih zimskih dana. Ne preterujte, kako biljka ne bi trunula.
Četinari su zaista vrste koje su lepe tokom cele godine. U zimskom periodu, kada priroda spava, oni upotpunjuju pejzaž i pravi su ukras vašeg vrta. Međutim, da bi biljka bila lepa, treba da je zdrava, u punoj formi. Hranite ih tokom vegetacionog perioda, kako bi pravilno rasli. Pravilno ih negujte i u jesen pripremite kako bi što lakše preživeli nadolazeću zimu.Najbolja zaštita četinara od snega i zime jeste pravilna nega u toku sezone.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1175
Četinari su popularni za sadnju u saksijama zbog svog dekorativnog izgleda tokom cele godine i velikog broja patuljastih formi. Iako su otporniji na hladnoću od mnogih drugih biljaka, ipak zahtevaju posebnu negu tokom zime. Pogotovo ako u ukrasnim posudama ili žardinjerama krase našu terasu ili dvorište. U nastavku saznajte ključne korake za pravilno čuvanje četinara u saksijama tokom hladnih meseci.
Izbor adekvatne vrste i saksije
Kada birate četinare za saksije, izaberite domaće vrste, kao što su smrča, jela, bor ili kleka. Biljke iz kontinentalne klimatske zone dobro podnose hladne zime. Njima čak i smeta kada ih unesete u zaštićeni prostor, jer za pravilan razvoj trebaju proći fazu mirovanja. Varijeteti koji potiču iz toplijih, istočnih krajeva teško mogu preživeti jaku zimu na otvorenom.
Dobro podnose zimu svi varijeteti Thuja occidentalis ("Smaragd", "Globosa", "Rheingold", "Tiny tim" i dr.), različite kleke (Juniperus communis, Juniperus, horisontalis, Juniperus squamata...), patuljasti borovi (Pinus mugo, Pinus nigra "Breppo"), spororastuće smrče i neki pačempresi (Picea glauca "Conica", Picea abies "Little gem", Chamaecyparis pisifera "Boulevardi" i dr.).
Četinari sa nežnim iglicama osetljivi su na niske temperature u toku zime. To su, na primer, Cupressus "Goldcrest", Chamaecyparis lawsoniana "Elwoodii", kao i popularne kalemljene forme četinara, "na štapu". Naime, mesto kalema je slaba tačka biljke. Ako su jače zime može doći do izmrzavanja i pucanja vezivnog tkiva.
Kada sadimo četinare u posudama ili žardinjerama, saksija treba biti dovoljno duboka (min. 40 cm) i široka (min. 15 cm šira od busena) da bi koren mogao nesmetano da se razvija. Pored toga, u veliku posudu stane više zemlje koja će zaštititi koren od izmrzavanja. Preporučuju se one od otpornijih materijala, terakote, kamena ili drveta, jer plastične saksije mogu popucati zbog promene temperature.
Obavezno je da dno ima dovoljan broj otvora, kako bi se drenirao višak vode iz zemlje. U tom slučaju manje vode će smrzavati u saksiji preko zime, pa će i zemlja oko korena manje pucati.
Zalivanje preko zime
Iako četinari ne zahtevaju obilno zalivanje tokom zime, važno je da zemlja u saksiji ostane umereno vlažna. Previše vode može dovesti do truljenja korena, a ako je zemlja potpuno suva i biljka će se osušiti. Najbolje je proveriti koliko je vlažno pre zalivanja, tako što ćete rukom opipati gornji sloj zemlje.
Saveti za zalivanje:
- zalivajte biljku samo kada je zemlja potpuno suva
- biljke zalivajte tokom sunčanih dana
- ne zalivajte krajem dana/uveče, kako voda ne bi predugo stajala u hladnoj zemlji
- ako su zime suve i tople proverite vlagu bar jednom u dve nedelje
- biljke koje prezimljavaju u zatvorenom prostoru ili pod krovom ne dobijaju vlagu od kiše i snega. Njih obavezno treba zalivati jednom do dva puta mesečno.
Zaštita od mraza
Četinari u saksijama su tokom zime izloženiji hladnoći nego biljke koje rastu na otvorenom. Tanji sloj zemlje okružuje i pokriva busen, pa je korenje manje zaštićeno. Da biste smanjili rizik od smrzavanja, premestite saksije na zaštićeno mesto, poput zida ili ispod nadstrešnice. Biljke sa nežnim četinama ili osetljivim nadzemnim delom treba uneti u prostorije koje se ne greju preko zime ali gde temperatira ne pada ispod nule.
Ako ipak ostanu napolju preko zime, nadzemni deo možemo zaštititi umotavanjem novinskim papirom, jutom, tekstilom ili nekim sličnim materijalom. Preko ćemo prebaciti najlonsku vreću ili pvc foliju otpornu na vlagu. Ovako se i duge, lomljive grane čuvaju od oštećenja koje može izazvati vetar ili teret snežnog nanosa.
U jesen površinu zemlje u saksiji treba pokriti slojem malča debljine 10-15 cm. Kao malč se najčešće koristi kora drveta koja dobro štiti zonu korena od niskih temperatura, a pri tom je i dekorativna. Možete ga kupiti u različitim bojama, krupniji ili sitniji. Za malčiranje se još koriste suva trava, opalo lišće, slama ili granje četinara. Na ovaj način se zadržava potrebna vlaga u zemlji, pa ne dolazi do prekida kapilarnog toka vode u biljci i njenog sušenja.
Dodatne mere zaštite:
- Obložite manje saksije tokom zime nekim materijalom koji izoluje (juta, slama, najlon sa mehurićima...)
- Koristite malč oko biljke kako biste zaštitili korenje
- Ne premeštajte biljke na jako osunčane pozicije, jer nagle promene temperature izazivaju stres
Priprema za proleće
Nakon što zima prođe i temperature postanu stabilnije, postepeno počnite sa prilagođavanjem biljaka na nove uslove sredine. Saksije sa četinarima premestite iz zaštićenih mesta na sunčane pozicije, a zalivanje pojačajte prema potrebama biljke. Sada već možete dodati i odgovarajuću prihranu kako biste potencirali rast.
Ako se pojave suve ili smeđe grančice možete ih pažljivo odseći. Ne preterujte jer četinari sporije rastu i teže se oporavljaju. Orezivanje ostavite za kasno proleće, tada su novi pupoljci već krenuli sa rastom i biljke se lakše regenerišu.
Četinari u saksijama su savršen izbor za ljubitelje zelenih biljaka tokom cele godine, ali zahtevaju dodatnu pažnju tokom zime. Pravilna nega, uključujući zaštitu od mraza, adekvatno zalivanje i pripremu za proleće, ključni su za njihov zdrav rast. Pridržavajući se ovih saveta uživaćete, u lepoti vaših četinara godinama.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 5981
Ima li neko da nije čuo za ruzmarin? Ako nikako drugačije, nosili ste ga na reveru.
Ali, nije samo da miriše lepo. To je jedna čarobna biljka, lepa i lekovita.
Rosmarinus officinalis je višegodišnji zimzeleni žbun, poreklom sa Mediterana, ali uspešno raste i u kontinentalom delu naše zemlje. Topla leta joj prijaju, a izdržava i hladne zime. Cveta već u martu, sitnim plavkastim cvetićima duž grana.
Sadnja i nega ruzmarina
Ruzmarin je lak za održavanje i možemo ga kombinovati sa većinom biljaka na zelenoj površini. Možete ga saditi na otvorenom ili u saksije. Kao i većina mediteranskih biljaka nema dubok korenov sistem, ali moje iskustvo mi govori da u maloj posudi sporo raste i krošnja mu je retka, pa vodite računa da saksija bude dovoljno velika. Pored toga, ne voli često presađivanje, svake druge-treće godine.
Ruzmarin voli sunčane i ocedite pozicije. U proleće i rano leto možete ga prihranjivati, ali nije neophodno.
Zemljište
Ruzmarin ne voli tešku zemlju koja mu guši koren. Najbolji je supstrat mešavina humusa sa peskom ili perlitom, dovoljno rastresit kako bi se voda dobro proceđivala. Zemlja ne treba da je kisela, već bogata kalcijumom.
Ako sadite biljku u posudu obavezno na dno stavite drenažni sloj od šljunka, kamenčića ili lomljene cigle. Najbolje je izabrati zemljane saksije, jer su porozne i višak vode isparava. U plastičnim posudama višak vlage se zadržava, pa u vrelim letnjim danima koren može da se "skuva", podpari.
Razmnožavanje
Kad je ruzmarin u pitanju, postoje tri načina razmnožavanja: reznce, položenice i setva semena. Koji god način da izaberete proces će trajati malo duže.
Reznice se uzimaju krajem proleća - početkom leta, sa mladih grana. Dužine su 10-ak centimetara i ožiljavaju se u vodi. Skinite listiće sa donje polovine reznice, kao i eventualni cvet ili pupoljak. Reznice se ožiljavaju u vodi koju treba redovno menjati, a proces traje 1,5-2 meseca. Možete pokušati u mešavini vlažnog komposta i peska, ali obavezno poklopite teglom ili plastičnom flašom, kako biste smanjili isparavanje i obezbedili temperaturu. Čuvajte saksiju na toplom i polusenovitom mestu.
Položenice su drugi način za razmnožavanje ruzmarina. Položte donju granu žbuna na zemlju (pazite da ne polomite), sa dela koji je u kontaktu sa zemljištem skinite listiće, pričvrstite granu za podlogu i zagrnite zemljom. Grana će pustiti koren, a položenice se odvajaju od matične biljke krajem sezone (ili početkom sledeće).
Seme ruzmarina sejemo u aprilu, ali ono ima dug period klijanja, do dva meseca. Ovaj proces možemo malo ubrzati ako ga navlažimo kako bi počelo da bubri ili potopimo seme u toplu vodu 6 sati pre setve.
Biljke uzgojene iz semena cvetaju tek u drugoj-trećoj godini.
Postoje forme ruzmarina sa uspravnim i sa poleglim granama (Rosmarinus officinalis ‘prostratus’). Oba su laka za gajenje, samo im obezbedite dovoljno sunca i redovno zalivanje. Dobro podnose orezivanje, pa možete formirati guste kompaktne loptice u saksijama koje će odlično izgledati na vašoj terasi.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 20295
Orhideja u cvatu je prelepa, tako delikatna i egzotična. Ni slična drugim sobnim vrstama; ni po izgledu, a ni po tome kako se neguje.
A kada vaša lepotica neće da cveta, u čemu je problem?
Da bi biljka obrazovala cvetove mora da bude snažna i zdrava. Ona raste u rastresitom supstratu od kore drveta i kokosovih vlakana. Ova mešavina je idealna za koren orhideje, ali u sobnim uslovima ne obezbeđuje dovoljno hranjivih materija. Morate ju dodatno prihranjivati.
Vrste đubriva za orhideje
Hranu za orhideje možemo naći u dve formulacije: u tečnom obliku i u obliku štapića.
Najčešće se koristi tečno đubrivo. To je koncentrovani rastvor hranjivih elemenata koji odgovaraju orhideji. Osnovni su azot (N), fosfor (P) i kalijum (K), ali sadrži i mikronutrijente koji su biljci potrebni. Malu količinu ove tečnosti (najčešće jedan čep) rastvorite u vodi (uputstvo je dato na pakovanju) i time zalivajte biljku svakih petnaest dana. Možete prihranjivati i folijarno - preko lista, tako što ćete zeleni deo prskati rastvorom. Orhideja na taj način dobija dovoljno hrane, pa intenzivno raste, koren joj se pravilno razvija i otpornija je. Kada dođe vreme za cvetanje biljka je snažna, a pupoljci neće otpadati sa grana. Iz njih će se razviti krupni i postojani cvetovi.
Prihrana za orhideje u obliku štapića se ubode u zemlju u koju je biljka posađena. Kada zalivamo biljku rastvaraju se hranjive materije koje koren usvaja sa vodenim rastvorom. Broj štapića koji se pobodu u jednu saksiju zavisi od njene veličine (piše u uputstvu na pakovanju), ali nemojte preterivati, jer prevelika koncentracija dovodi do oštećenja biljke i deformacije lista i cveta.
Domaća prihrana za orhideju
Neke namirnice iz kuhinje mogu da posluže kao hrana orhidejama. Različiti su recepti za pripremu prihrane, a mi vam dajemo nekoliko proverenih.
Kora od banane
Verovatno najpopularniji recept za domaće đubrivo, ali definitivno deluje. Banane su bogate kalijumom, koji je neophodan biljkama za cvetanje. Da bi pripremili prihranu za orhideje, dve kore od banane prelijte sa dve litre proključale vode. Neka ova smeša stoji dva dana. Nakon toga procedite i razblažite sa vodom: koliko mešavine toliko i vode. Ovim rastvorom zalivajte biljku svakih petnaest dana.
Ovom mešavinom možete brisati i listove orhideje, a kažu da je delotvorno i kada to radite sirovom korom od banane.
Zeleni i crni čaj
Ovo je provereno prirodno gnojivo za vaše orhideje. Kesicu zelenog ili crnog čaja prelijte sa dva decilitra vrele vode i ostavite par minuta. Svakog dana vašu orhideju počastite sa dve kašike ovog napitka sobne temperature, a vikendom se preporučuje pauza. Biljka će biti zdrava i bujna, a cvetovi krupni i mnogobrojni.
Pirinač
Zrno riže je bogato fosforom, kalijumom, azotom i natrijumom. Često se koristi za spravljanje prirodne prihrane za orhideje. Prvi način je da ga blago popržimo, a kad se ohladi sameljemo u prah. Kašićicu ovog praha rastvorimo u 4 dl ključale vode. Kad se otopina ohladi razblažimo je hladnom vodom i time zalivamo biljku.
Čak i voda koju smo dobili prilikom kuvanja pirinča za jelo može da se iskoristi kao prirodno đubrivo. Treba je ohladiti i razblažiti, pa time zalivati orhideju dva puta mesečno.
Beli luk
Najnoviji hit je rastvor belog luka. Znamo da je zdrav a navodno ubija štetne insekte, viruse i bakterije čak i kod biljaka. Dva srednja čena treba izgnječiti, pa prokuvati u 1l vode. Ostaviti na tamnom i hladnom mestu 4-5 dana, pa procediti i po potrebi razblažiti. Ovim rastvorom prihranjivati jednom u dve nedelje, a orhideja će se oporaviti, ojačati i cvetati.
Ako rastvor belog luka fermentiše nemojte ga koristiti. Cvetovi će izbledeti, a biljka može pretrpeti oštećenja.
"Šok" terapija
Kada biljkama promenite uslove, one u cilju opstanka i produženja vrste formiraju organe za razmnožavanje - cvetove. Ovu osobinu možemo iskoristiti kako bismo ubrzali cvetanje. Orhideju na kratko premestimo u prostoriju sa nižom temperaturom, od 12-15°C. Na ovaj način ju "šokiramo" i ona zbog nepovoljnijih uslova razvija tendenciju da cveta. Posle nekog vremena vratimo orhideju na njeno stalno mesto i vrlo brzo će poterati cvetne pupove.
Orhideje su osetljive, pa ih pažljivo đubrite. Koncentracija rastvora ne treba biti previše jaka i treba poštovati pravilo od petnaest dana. U fazi mirovanja biljke se prihranjuju jednom mesečno, a posle cvetanja rastvor treba razblažiti, do početka intenzivnog rasta. Ovako će vaša orhideja biti bujna i dovoljno snažna za novo cvetanje.
