- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 156
I za vrele letnje dane priroda ima rešenje.
Aromatične i lekovite biljke nana, matičnjak i žalfija hlade organizam, smiruju napetost i osvežavaju telo. Najbolje od svega - možete ih lako gajiti na prozorskoj dasci vaše kuhinje. Potrebno je samo dovoljno svetlosti i umereno zalivanje.
Evo kako da ih negujete, pa možete da ih berete sveže celog leta.
Top 3 lekovite biljke kao prirodno osveženje
1. Nana (Mentha x piperita)
- hladi organizam jer sadrži mentol
- dezinfikuje i osvežava zbog antibakterijskih svojstava
- eterična ulja smanjuju umor, stres i smiruju nervozu
2. Matičnjak (Melissa officinalis)
- osvežava blagom aromom limuna
- opušta i smiruje napetost nerava zahvaljujući terpenima
- eterična ulja deluju protiv nesanice, anksioznosti i posledica stresa
3. Žalfija (Salvia officinalis)
- najbolji borac protiv znojenja, zahvaljujući taninu
- eterična ulja smiruju preterano aktivan nervni sistem
- snižava nivo kortizola, a zahvaljujući fitoestrogenu dovodi polne hormone u ravnotežu
Kako da posadite lekovito bilje u saksiju?
Ove dragocene biljke možete gajiti na prozoru, nadohvat ruke i brati svaki dani.
Evo kako da posadite nanu, matičnjak ili žalfiju u tri jednostavna koraka:
- Izaberite saksiju dubine 20-ak cm, sa otvorima za vodu na dnu.
- Na dno posude prvo stavite šaku šljunka ili sličnog materijala za drenažu. Zatim napunite saksiju zemljom. Najbolja je mešavina zemlje sa kompostom, uz dodatak perlita (a može i pesak) ili već gotovi Supstrat za povće i začinsko bilje.
- U ovako pripremljene posude "umetnite" sadnice ili ožiljene reznice lekovitog bilja. Blago utisnite zemlju oko korena, pa dobro zalijte posađene biljke.
Kako da negujemo nanu, matičnjak i žalfiju u saksiji?
- Položaj: ove biljke vole svetlo mesto, pa ćemo saksije smestiti na prozorsku dasku (ili u blizinu). Žalfija je mediteranska vrsta, pa dobro podnosi direktno podnevno sunce. Nana i matičnjak vole umerenu temperaturu, pa ćemo ih zaštititi.
- Zalivanje: umereno, vodom sobne temperature, kad se zemlja prosuši. Nanu i matičnjak zalivajte svaki drugi dan, a žalfiju jednom do dva puta nedeljno. Ovo zavisi od sastava zemlje - kompost duže ostaje vlažan, dok se zemlja sa više peska brže osuši.
- Orezivanje: redovno "berite" vrhove i listove sa biljčica. To podstiče grananje i gušći rast. Uostalom, zato ste ih i sadili, zar ne?
- Prihrana: za bujne i zdrave biljke valjalo bi lekovito bilje prihraniti jednom mesečno. Pošto ćemo ih koristiti u ishrani, birajte organsko đubrivo - tečni rastvor kojim zalivate biljku u zoni korena.
Kako da se osvežimo ovim aromatičnim biljkama?
Tri su osnovna načina kako možemo konzumirati lekovito bilje:
- Sveži listovi nane i matičnjaka u limunadi ili vodi sa malo leda - ovaj napitak najbrže osvežava u vrućim danima. Ako dodate krastavac i đumbir možete napraviti čuvenu Sasi vodu.
- Čaj od lekovitog bilja prija i zimi i leti. Pijte ga mlakog ili napravite ledeni čaj sa limunom i medom.
- Kapi od lekovitog bilja (tinktura žalfije, matičnjaka ili nane) uzimaju se sa vodom ili sokom. U njima su koncentrovana sva ova lekovita svojstva koja su blagodet za naš organizam.
Pored toga, listove mente možete staviti u osvežavajuće letnje salate, napravite pesto sos od matičnjaka i žalfije za laganu letnju pastu, a možda je najbolje da smućkate Mohito sa nanom i ledom, udobno se zavalite u ležaljku i opušteni sačekate da prođu letnje vrućine.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 213
Dipladenie su poslednjih godina vrlo popularne. Sjajni zeleni listovi i mnoštvo krupnih cvetova plene svojom lepotom.
Ova Brazilska lepotica voli sunce i zato je odličan izbor za sadnju na terasi ili u dvorištu. Topla leta joj prijaju - što više sunca, to bogatije cveta.
Evo par saveta kako da posadite i negujete dipladeniju.
Kako negovati dipladeniju u saksiji?
Dipladenija je tropska penjačica, voli toplo i vlažno. Posadite biljku u zemlju koja dobro propušta vodu, u saksiju veličine 30 cm, sa otvorima za drenažu. Ova vrsta voli direktno sunce, a zalivajte redovno, ali umereno.
- Sunčana topla leta dipladenia obožava. Tada ona bujno raste i bogato cveta krupnim cvetovima intenzivne boje.
- Saksija treba da je dovoljno velika. Kod penjačica je pravilo: što duže grane - to veći koren. Puzavici obezbedite vertikalni nosač ili ju posadite u viseću posudu. Rupe na dnu saksije su obavezne zbog oceđivanja vode.
- Zemlja treba da je rastresita, dobro propusna. Najbolja je mešavina treseta, humusa i perlita. Lagani supstrat ne "guši" koren. Koju mešavinu da izaberete pročitajte u tekstu Najbolja zemlja za sobne i balkonske biljke
- Zalivajte dipladeniju redovno - svaki ili svaki drugi dan. Vodite računa - tresetna zemlja se brzo isušuje. Ipak, ova vrsta je izdržljiva, tako da se brzo oporavlja od suše.
- Prihrana svake dve nedelje čini da dipladenia bude gusta i zdrava. Njena sjajna zelena krošnja bogato će cvetati.
- Orezivanje dipladenije podstiče grananje i cvetanje, a krajem sezone stablo je snažno i može da prezimi, do sledećeg proleća. Razmnožavanje dipladenije ide reznicama, pa ožilite grančice koje ste orezali u toku leta.
Kako da sačuvamo dipladeniu preko zime?
Dipladeniu preko zime unosimo u zatvoren prostor i čuvamo na svetlom mestu, na temperaturi od 10-15 °C, uz minimalno zalivanje.
- Krajem septembra - početkom oktobra, kad temperatura padne ispod 10 °C dipladeniu unosimo u zaštićen prostor.
- Biljku ćemo orezati na 2/3 njene dužine, ukloniti suve listove i grane
- Dipladenija preko zime miruje na svetlom mestu, ali joj je neophodna temperatura od 10-15 °C. Kako čuvati biljke preko zime pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka.
- Biljku zalivajte minimalno - jednom mesečno. Zaštitite dipladeniju od promaje ili hladnog vazduha (uz prozor ili pored vrata).
S proleća, kad prođe opasnost od mraza, dipladeniju presadite kako biste joj dodali kvalitetne zemlje, umereno zalijte i iznesite na svetlo i toplo mesto. Biljka koja je pravilno negovana preko zime, sledeće sezone je zdrava i snažna, pa će lepo rasti i bogato cvetati.
Dipladenia - Izbor br. 1 za osunčane terase
Dipladenia najbolje uspeva na južnoj i zapadnoj strani.
Letnje žege, sunce i toplota ne samo da joj ne smetaju, već ova tropska lepotica uživa, bogato cvetajući sve do jeseni. Dipladeniu možete posaditi u viseće saksije ili je pustite da se penje uz oslonac, kako biste ukrasili vertikalne površine.
Uz redovno zalivanje i pravilnu negu, vaša terasa će se rascvetati u koloritnu tropsku oazu.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 421
Lavandu sadimo u saksiju tako što na dno postavimo drenažni sloj, saksiju napunimo peskovitom zemljom, zasadimo sadnicu i umereno zalijemo. Saksiju sa lavandom smestimo na sunčano mesto.
Ako i vi želite mirisnu lavandu u punom cvatu na terasi, sledi uputstvo za sadnju i negu u tri jednostavna koraka.
Kako posaditi lavandu u saksiji?
Lavanda donosi miris leta i Mediterana u vaš vrt. Cveta već u maju, a može da vam miriše cele godine.
Da li uspeva u saksiji, na terasi? Naravno. Evo kako da ju pravilno posadite.
- Saksiju od gline ili keramike duboku najmanje 30-ak cm, sa otvorima na dnu, napunite tankim slojem (3-5 cm) šljunka ili kamenčića za drenažu, a zatim do vrha zemljom za sadnju. Najbolji je supstrat za mediteranske biljke ili mešavina treseta i peska, koja ne zadržava previše vlage.
- Napravite malo udubljenje u sredini i sadnicu lavande plitko posadite. Blago pritisnite zemlju oko busena, ne zagrćite biljku sa puno supstrata.
- Zalivanje nakon sadnje je obavezno, umerenom količinom vode.
I - to je to. Sad svojoj novoj mezimici pronađite lepo osunčano mesto i pravilno ju negujte.
Koje sorte lavande najbolje rastu u saksiji?
Postoji preko 40 sorti lavande, a u saksiji najbolje uspevaju sledeće:
- Engleska lavanda - Lavandula angustifolia najčešće se gaji, zbog izdržljivosti i visokog kvaliteta eteričnog ulja. Patuljasti varijeteti ove lavande su zgodni za sadnju u saksijama:
- Lavandula angustifolia "Moonstead" - gusti žbunić nižeg rasta, sa cvetovima nežno lila boje, cveta početkom leta
- Lavandula angustifolia "Hidcote" - nešto viši žbun sa uspravnim granama, srebrno-sivim listovima i tamnim, purpurno-ljubičastim cvetovima. Cveta u drugoj polovini leta.
- Francuska lavanda - Lavandula stoechas ima krupniji, "plišani" list i veliki cvet sa "zečjim ušima" na vrhu. Miris je jači, ali je osetljivija na zimu.
Više o sortama ove lekovite i aromatične biljke i kako se neguju pročitajte u tekstu Lavanda - Detaljan Vodič Za Početnike.
Kako se neguje lavanda u saksiji?
Lavanda je višegodišnja mediteranska vrsta. To znači da, kao i na moru, traži dosta sunca, suvo zemljište i minimalno zalivanje i prihranjivanje.
- Sunčana južna ili zapadna strana terase ili dvorišta idealna je za lavandu. Ne smeta joj ni ovo žarko, letnje, tokom celog dana. Ako je saksija sa lavandom u polusenci, grane će biti duže, mekše, povijene, a cvetova če biti manje.
- Zemljište ne treba da je duboko i humusno. Ako dodate pesak ili perlit, višak vode će se procediti, a koren se neće "skuvati".
- Zalivanje je retko - tek kad se gornji sloj zemlje osuši. U suprotnom koren trune, a grane su meke i obešene. U ovom slučaju "manje je više".
- Lavanda se prihranjuje retko: početkom sezone (pre cvetanja) i eventualno krajem leta. Mnogo prihrane smanjuje miris cveta, što nikako ne želimo.
Lavanda u saksiji - moje iskustvo.
U mome dvorištu tri lavande rastu u saksiji. Iz iskustva mogu da kažem da je posuda od gline najbolji izbor, jer je porozna i koren se ne "guši"
Zalivanje je nešto češće, jer se zemlja brže osuši - jednom nedeljno.
Lavanda posađena u saksiji ranije cveta, već početkom maja - taman za moj rođendan :) Ovo, međutim, zavisi i od sorte koju ste posadili. Isto tako, ranije cvetaju biljke potpuno izložene suncu, dok je kod onih u polusenci cvetanje kasnije, ali i oskudnije.
Sve lavande u saksiji su uspešno preživele zimu. Međutim, ni zime u Vojvodini nisu ono što su bile. U brdskim i planinskim predelima temperature budu niže, pa lavandu u saksiji pripremite za zimu na odgovarajući način.
Orezivanje lavande - da li je obavezno?
Da bi biljka imala gustu zelenu krošnju i bogato cvetala, treba je orezati dva puta u toku sezone. Ako ne orezujete lavandu, starije grane brzo odrvene.
Prvi put orezujemo u rano proleće, krajem marta - početkom aprila. Sečemo niže, uklanjamo suve i izmrzle grane, a sredinu krošnje proređujemo. Na ovaj način podmladimo biljke i podstičemo cvetanje.
Drugo orezivanje lavande je nakon cvetanja, krajem avgusta. Tada sečemo oko jedne trećine grana. Ovako formiramo kompaktnu, zaobljenu krošnju koja je otporna na zimski vetar i sneg.
VAŽNO!!! Nikada ne sečemo "do panja". Lavanda teško tera mlade izbojke iz odrvenelog stabla.
Uvek secite iznad pupoljaka koji su se već pojavili.
Kako sačuvati lavandu preko zime?
Lavanda zimu može da provede na otvorenom, uz nekoliko uslova.
Koren biljke u toku zime ne sme biti vlažan. To izaziva truljenje i propadanje biljke. Zbog toga je važno da je zemlja dovoljno propusna, kako se voda ne bi zadržavala. Dobra je mešavina peska i treseta ili već pripremljen supstrat za mediteranske biljke.
Zalivanje lavande u toku zime je retko, samo u toku toplih, suvih dana, kada temperatura ne pada ispod nule. Voda treba da je sobne temperature i ne preterujte sa količinom - vrlo umereno, tek da ovlažimo zonu korena.
Lavanda u saksiji treba da je na svetlom mestu i u zavetrini, ali ne pod nadstrešnicom. Ovako će dobijati dovoljno vlage od padavina u toku zime.
Ako ste u zoni sa oštrijom zimom, zaštitite busen tako što ćete površinu zemlje pokriti malčem od suvog lišća, slame ili kore drveta.Iako lavanda ne traži puno zemlje, veća saksija i dovoljno zemlje zaštitiće koren od smrzavanja.
Ako ste se ipak odlučili da lavandu u saksiji unesete preko zime u zatvoren prostor, negujte ju kao limun, oleander i ostalo mediteransko bilje. Više o tome kako prezimljavaju biljke u saksiji pročitajte u tekstu Biljke koje ste uneli preko zime: nega u 3 koraka
Lavanda - dah Mediterana na terasi
Lavanda na terasi počinje da otkriva svoju pravu čaroliju. Njeni sitni ljubičasti cvetovi oslobađaju nežni miris, a terasa postaje mala mediteranska oaza. Sa čašom hladnog pića sve deluje jednostavnije, opuštenije,
Uz malo pažnje i ljubavi, lavanda u saksiji ne donosi samo lepotu i miris – ona donosi atmosferu. Atmosferu dugih letnjih večeri, tišine ispunjene spokojem i onog posebnog osećaja da ste, makar na trenutak, tamo negde pored mora.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1465
Fotinija (Photinia sp) je veoma popularna poslednjih godina, pre svega zbog guste crvene krošnje. Posebno su lepe biljke "na štapu" koje dobro rastu u saksiji.
Kako negovati fotiniju u toku leta i šta da radimo sa saksijom kada dođe zima? Pročitajte u tekstu koji sledi.
Šta je fotinija i da li je pogodna za saksiju?
Photinia x fraseri je zimzeleni žbun ili niže drvo velikih sjajnih listova koji ostaju na granama i u toku zime. Mladi listovi kod ove vrste su jarko crveni, sjajni i veliki, pa je izuzetno dekorativna.
Dobro uspeva u saksiji, a sadi se i u vrtu, kao ukrasno stablo sa oktuglom krošnjom, žbun ili živa ograda. Najpopularniji je varijetet "Red Robin" ili manja "Little Red Robin" koja raste sporije i ne prelazi visinu od 100 cm.
Kakve uslove traži fotinija?
Fotinija za dobar rast i razvoj zahteva sledeće uslove:
- sunčanu poziciju, mada može da raste i u polusenci
- dobro oceditu podlogu
- zemljište bogato humusom
Fotinija voli sunce
Fotinija je dekorativna zbog mladih listova koji su intenzivno crvene boje. Da bi to postigli trebate smestiti saksiju sa biljkom na osunčano mesto. Čak i jake letnje žege ne smetaju ovoj lepotici, pod uslovom da je od ranog proleća bez zaštite. Na ovaj način se biljka privikne na spoljašnje uslove i tkiva očvrsnu, pa su otporna na ekstreme.
Ako vaša fotinija raste u polusenci, listovi će imati crvenu boju, ali ne tako intenzivnu, a krošnja će biti nešto ređa.
Kako zalivati fotiniju u saksiji?
Fotinije u saksiji treba redovno zalivati, u toku leta skoro svaki dan. Biljka ima gustu krošnju i veliku lisnu masu, pa joj treba dosta vlage.
Kako koren ne bi trunuo, zalivajte fotiniju umereno. Važno je da se višak vode dobro ocedi kroz zemlju. Ovo posebno važi ako su biljke posađene u plastičnoj saksiji. Savete za negu biljaka preko leta pročitajte u tekstu: Kako zaštitit biljke u saksiji od jakog letnjeg sunca.
Fotinija u saksiji treba plodno zemljište
Ova vrsta najbolje raste u plodnoj zemlji. Ne odgovara joj supstrat sa puno krečnjaka - bolje podnosi kiselu sredinu. Ipak, najpametnije je saksiju napuniti dobrom crnicom bogatom humusom. Tako će biljka imati dovoljno hrane, zemlja će zadržavati vlagu, a višak vode će se proceđivati. Na dno saksije stavite drenažni sloj, i to će pomoći.
Saksija u koju sadimo fotiniju će se grejati na direktnom suncu, pa su u tom slučaju najbolje glinene posude. Veličina treba da je dva puta veća od busena sadnice, da u nju stane dovoljno zemlje. Tako ćemo sprečiti naglo isušivanje u toku leta i smrzavanje korena u zimskom periodu.
Fotinija dobro podnosi orezivanje
Ako želite da vaše drvce ima gustu krošnju, slobodno je orežite. Na ovaj način se podstiče rast bočnih grana koje na vrhu daju nove crvene listove. Orezivanje se vrši u maju, nakon cvetanja i još jednom, u jesen.
Orezivanjem možete svojoj fotiniji dati zanimljiv oblik. U saksiji se najčešće formiraju lopte i drvca "na štapu" sa pravilnim stablom i okruglom krošnjom. Veće biljke posađene u bašti možete orezati u obliku kupe, kocke ili kao zid, ako ste od ove vrste formirali živu ogradu.
Kako prezimljava fotinija u saksiji?
Fotinija je zimzelena vrsta - krošnja i listovi su zeleni i preko zime. Međutim, osetljiva je na vetrove i ekstremno niske temperature. Najbolje je da saksiju smestite u zavetrinu, sa dovoljno svetlosti i u toku zime.
Koren fotinije treba sačuvati od smrzavanja. To ćemo učiniti tako što biljku sadimo u veću saksiju, kako bi dovoljno zemlje čuvalo koren. Dobro je da na površinu rasporedite malč, a ako su zime u vašem kraju prilično hladne možete celu saksiju omotati zaštitnim materijalom. Ako biljku unosite u zatvorenu prostoriju, temperatura ne bi trebala biti preko 15°C, a biljka treba da dobija dovoljno svetla.
U toku zime fotiniju u saksiji povremeno zalivajte. Kad su sunčani i topli dani, po malo, vodom sobne temperature.
Fotinija u saksiji - lepa, moderna i praktična
Fotinija u saksiji - malo drvce okrugle crvene krošnje često se koristi u uređenju vrtova i terasa. Elegantna i "chic", to je estetika modernog i urbanog prostora.
Pored toga što je dekorativna, omiljena je zbog lakog održavanja. Photinia "Red Robin" dobro raste u uslovima sve toplijih leta, a ovo ukrasno drvo u saksiji dominiraće vašim vrtom i u toku zime, kad vaša oaza spava.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1053
Mnoge biljke iz porodice lukova se gaje kao ukrasno cveće, neki se nađu i u buketu, ali vlašac (Allium schoenoprasum) je meni najdraži.
Ova delikatna biljka nežnih listova i prelepih cvetića skoro da i ne liči na luk. Ipak, odaju ga miris i ukus.
Kako da ga uzgojite pročitajte u narednom tekstu.
Da li luk vlašac može da se gaji kao cvet?
Početkom proleća luk vlašac će procvetati. Na vrhu nežnih zelenih vlati videćete male pupove koji će se otvoriti u nežno ljubičaste loptice.
Zahvaljujući tome, često se vlašac gaji kao ukrasna biljka.
Iako je pre svega začinska vrsta, u kombinaciji sa nekim drugim aromatičnim travama (nanom ili matičnjakom) izgleda vrlo dekorativno.
Kako izgleda cvet vlašca?
Cvetovi su kod vlašca skupljeni u loptice, sačinjeni od sitnih zvezdastih cvetića. Ljubičaste ili ružičaste su boje, a ima hibrida belog cveta.
Sama biljka je visoka 40-ak cm, a cvasti su na vrhu zelenih cevastih vlati. Svojom bojom i mirisom privlače pčele.
Kada cveta luk vlašac?
Krajem marta i početkom aprila, kada temperature dostignu 15-ak stepeni, obrazuju se pupoljci. Toplota i jako prolećno sunce potenciraće cvetanje koje može da potraje i do juna meseca.
Ako vlašac raste u polusenci ili senci, cvetanje će se odložiti i produžiti.
Vlašac je lekovit
Zbog svoje arome sveži list i stabljike vlašca se koriste kao dodatak jelima, a suvi pupoljci kao začin. Zahvaljujući vitaminu C i A, magnezijumu i gvožđu odličan je za jačanje imuniteta i ima antibakterijsko dejstvo.
Luk vlašac poboljšava varenje i cirkulaciju, zbog čega je dobar za zdravlje srca. Snižava krvni pritisak i loš holesterol, a deluje i diuretički na naš organizam.
Kako da gajite luk vlašac?
- Izaberite sunčano mesto ili polusenku. Vlašac dobro podnosi letnje temperature.
- Luk vlašac možete posaditi u saksiju ili zemlju. Pogodan je za gajenje na terasi ili u posudama. Dobro raste sam, ali i u kombinaciji sa drugim začinskim biljkama.
- Najbolje je da posadite već formirane sadnice vlašca ili podelite busen. Ako sejete seme, trebaće mu 10-15 dana da nikne.
- Zemlja za sadnju treba da je rastresita i bogata humusom, najbolje sa dodatkom komposta.
- Redovno zalivajte luk vlašac, ali voda ne treba da se zadržava u zemljištu. Vlašac obrazuje lukovice koje od viška vlage trunu.
- Vlašac treba "šišati", kako bi se busen podmladio. Odsecajte precvetale i suve delove, to će podstaknuti duže cvetanje.
- U jesen podelite busen na više manjih. Vlašac je višegodišnja vrsta i sledećeg proleća će biti vitalniji - brže će rasti i više će cvetati.
Vlašac u kombinaciji sa ostalim cvećem
Luk vlašac lepo izgleda u saksijama od terakote, a možete ih smestiti na terasu ili osunčani deo dvorišta. Sadite vlašac u kombinaciji sa niskim perenama belog ili žutog cveta zbog kontrasta (Iberis, Arabis i dr). Lepo formira ivice i bordure.
Ako raste u polusenci, luk vlašac možete saditi u grupe sa drugim začinskim biljkama: nanom ili matičnjakom. Na osunčanim pozicijama može rasti u kamenim vrtovima ili uz mediteranske biljke.
Bilo da ga volite zbog atraktivnih cvetova ili gajite vlašac kao začin, ova biljka će ulepšati i upotpuniti vaš vrt. Posadite ga već ovog proleća.