Ovaj četinar je klasičan primer kako jedna vrsta može imati više narodnih imena. Pored ispravnog srebrna smrča koriste se još dva koja su "komercijalnija", srebrna jelka i srebrna jela. U osnovi se odnose na istu biljku, ali kako naš narod više voli da posadi jelku nego smrču u dvorištu, trgovci su se tome prilagodili. Međutim time se može stvoriti zabuna oko toga šta ko želi, a šta se nudi.
Jelka je generalno vrsta koja više voli veću nadmorsku visinu i čist nezagađen vazduh. Iz tog razloga se povezuje sa zdravljem, mirom i opuštanjem. Ali one ne vole baš mnogo zagađenja kojih ima u gustim gradskim naseljima, pa tu ne uspevaju.
Tu dolazimo do objašnjenja ili rešenja: smrča liči na jelku, ali uspeva tamo gde jelka tavori ili propada. Prvo je narod počeo koristiti za smrče naziv jelke, a onda su to počeli forsirati i trgovci. Jer, ko bi želeo da za novu godinu ukrase stavlja na smrču, kada je običaj da se oni stavljaju na jelku.
Srebrna smrča je samo jedan primer te priče, zapravo kada se o njoj priča misli se na varijetet 'Glauca'. I to mešanje smrče sa jelkom nije neki preveliki problem, jer kako god da vam je trgovci prodaju na kraju ćete imati lepo drvo u dvorištu ili vrtu.
Ova smrča je blisko povezana sa plavom smrčom koja je poreklom sa terena američke države Kolorado. Opet se plava smrča još naziva povremeno Kolorado smrča, što može stvoriti određenu zabunu. Iz tog razloga je bitno reći da ovde pišemo o Picea pungens 'Glauca', a to trebate napomenuti i ukoliko želite ovaj četinar posaditi kod vas u dvorištu ili vrtu.
Kako izgleda srebrna smrča
Ukratko, lepo drvo. Sasvim je sigurno da će svakome privući pažnju kada je vidi, bez obzira na starost i visinu. Osnovni razlog za to je sivo plavkasta boja njenih iglica koja ima tek nijanse zelene., a cenjena je i zbog guste krošnje.
Stablo u dobrim uslovima može narasti preko 25 metara, mada su u gradskim naseljima znatno niža. Krošnja je piramidalna, poluotvorenog tipa jer se vrhovi grana koji su mlađi drže horizontalno, nisu povijeni prema dole. Stablo je sivo smeđe boje i kod starijih primeraka je kora na njemu dosta izbrazdana.
Srebrna smrča ima iglice sivo plave boje, dužine 2 - 3 centimetra, veoma čvrste. Šišarke su dužine 4 - 10 centimetara, boja im je tokom leta zelenkasta dok tokom jeseni dobijaju smeđu boju.
Veoma je bitno spomenuti da ne voli da u blizini ima neku površinu pokrivenu betonom ili popločanu behatonom. U osnovi je potrebno ostaviti par metara otvorene zemlje oko samog stabla, da zemlja iznad korena nije pokrivena.
Varijeteti srebrne smrče
Praktično je uobičajno da svi četinari imaju i neke svoje varijetete, koji pored latinskog imena imaju i još jedno ime koje se najčešće ispisuje pod znacima navoda. Pre se do tih varijeteta dolazilo tako što bi u divljini gde sam četinar raste se tražili primerci koji svojim oblikom odstupaju od standarda. Ukoliko bi se taj nestandardni oblik mogao uklopiti prilikom uređenja vrtova, pristupalo se njegovom razmnožavanju.
Picea pungens 'Glauca Globosa'
Pored imena 'Glauca Globosa' koje je međunarodno usvojeno, na ovim prostorima se još naziva kuglasta smrča. U nekoj podeli se ona ubraja u niske četinare, jer u visinu može narasti do 1,5 metar. Boja iglica je srebrno plava, sa zelenom bojom tek u nijansama. Ovo je sporo rastući četinar koji se dobija kalemljenjem, a prava visina zavisi najviše od toga koliko se ostavi visoka osnova.Ako se osnova ostavi na 40 centimetara rasće kao grm.
U nekim situacijama se može desiti da osnova na koju je kalemljena uspe da izbije i tada će svakako prerasti visinu od 1,5 metara. Ovo se može sprečiti pregledom i reagovanjem kada se nešto slično primeti. Još jedan naziv koji se može čuti i videti za ovaj varijetet kod nas je plavozelena loptasta bodljiva smrča “Glauca Globosa”, što je prilično slobodan prevod.
Picea pungens 'Glauca Pendula'
Veoma interesantan varijetet srebrne smrče koji kod nas i nije toliko zastupljen. Može da naraste prilično veliko stablo, ali se sve grane uključujući i vršnu previjaju prema dole. Zbog toga ima i dodatak u imenu pendula, a kod nas se takvi varijeteti nazivaju tužni ili padajući.
Ovaj primerak na slici ovde je star desetak godina, dok su oni stariji mnogo više razvijeni u širinu, sa gustom i bogatom krošnjom. Sadi se u vrtovima kao kontrast četinarima koji se orezuju ili imaju druge krošnje u drugim bojama. U Americi se još nazivaju 'Kosteriana' ili 'Kosteriana Pendula' po imenu firme koja je pre više od 100 godina obavila selekciju i počela ga proizvoditi.
Picea pungens 'Baby Blue Eyes'
Nisko rastući varijetet smrče koji može narasti do 2 metra. Zbog lepog izgleda se radilo na selekciji nižeg varijeteta, da bi se srebrna smrča mogla gajiti u vrtovima gde nema baš mnogo mesta za gajenje drveća. Takođe se na taj način krošnja zadržava bliže zemlji, pa se može kompletno videti. Varijetet Baby Blue Eyes je razvijen od Baby Blue od kojeg se neznatno razlikuje.
Ovaj varijetet raste godišnje 15 do 20 centimetara, jedina mana je što malo slabije podnosi zime. Ovo se može rešiti tako što se posadi na delom zaklonjenom mestu, a ne na previše otvorenom prostoru. Ovaj varijetet je zapravo zaveden u registar u Americi pod nazivom Baby Blueeyes, međutim u praksi se on nikada ne koristi.
Ovde sam prikazao samo tri varijeteta, s tim da oni mogu, zajedno sa orginalnom vrstom, zadovoljiti sve zahteve u uređenju vrta. Postoji još varijeteta srebrne smrče koji liče na ove koje sam naveo i prikazao, ali imaju druge nazive.
Česta je situacija da se sadnica srebrne smrče kupi kao novogodišnja jelka, pa se nakon prolaska praznika ona posadi u vrtu. U tom slučaju je potrebno pomalo zalivati i orošavati krošnju dok je unutra. Kako na toplom provede oko dve nedelje, nije dobro da se odmah iznese već bi je trebalo neko vreme ostaviti u zatvorenom ali negrejanom prostoru. Tek nakon toga se može izneti napolje.
Samo presađivanje se obavlja u periodu kada je temperatura u plusu, a zemlja nije zaleđena. Na taj način će srebrna smrča da se primi i nastavi rasti u vrtu.