Zimzelene žive ograde

Kad su u pitanju klasične žive ograde, visine su najčešće od 60 cm do 120 cm. Na vama je da sami odaberete visinu i širinu koja će se dobro uklopiti u prostor i izgledati lepo. Što se tiče pitanja da li da se koriste listopadne ili zimzelene biljke za živu ogradu, tu su zimzelene vrste u blagoj prednosti jer su zelene tokom cele godine.

Vrste koje se kod nas nude su lepog izgleda, a neke imaju cvetove živih boja kao i plodove koji su lepo obojeni i dugo se zadržavaju na biljci tokom zime.Takođe neke ukrasne forme imaju šatirano lišće. Čak i dva različita varijeteta iste vrste mogu imati prilično drugačiji izgled. Nazivi varijeteta se pišu uz latinski naziv i označeni su navodnicima, a povremeno se u rasadnicima koristi samo naziv varijeteta.

Kada se sade žive ograde, potrebno je prvo pripremiti zemljište. Ukoliko vrsta  dobro podnosi stajnjak, on se može postaviti na dno sadne jame. Sadnice se mogu saditi u kasnu jesen (bolje) ili u proleće (malo lošije). Kada se posade u zemlju, može se obaviti orezivanje grana radi uklanjanja lisne mase. To će omogućiti da koren koji je oštećen tokom vađenja i presađivanja  u samom startu može obezbediti dovoljno vode za biljku.

Koje zimzelene vrste odabrati?

Ovde ću navesti neke od vrsta  koje su popularne na ovim prostorima i koje se uglavnom mogu nabaviti u rasadnicima. Treba povesti računa da se na slikama koje prikazuju ove biljke (ali i sve ostale) uvek nalaze biljke koje su razvijene u potpunosti. Kada se kupuje sadnica za živu ogradu, na njoj je uglavnom tek nekoliko grana.

Pored samog izgleda treba povesti računa o tome da li je na toj poziciji hladovina ili je osunčano. Pitanje je i koliko ima mesta za širenje same biljke, te koliko vremena planiramo odvojiti za njeno orezivanje.

• Lovor višnja (Prunus laurocerasus) - ima gustu krošnju sa mesnatim listovima i zanimljivim belim cvetovima. Odlično uspeva na osučanim mestima i u polusenki, dok u potpunoj hladovini malo sporije napreduje. Veoma dobro podnosi orezivanje, pa je zgodna za živu ogradu.

• Fotinija (Photinia) - ima dosta vrsta i varijeteta, mada po obliku i boji listova liči na lovor višnju, od nje se razlikuje po tome što su joj mladi listovi uvek jake crvene boje. Ukoliko je posađena na senovitom mestu koje je uglavnom u hladovini ta crvena boja na mladim listovima će biti manje izražena.

• Vatreni trn (Pyracantha coccinea) - još poznata pod nazivima pirokanta i vatreni grm. Naziv duguje velikom broju plodova koji su gusto grupisani. U zavisnosti koji je varijetet u pitanju boja plodova kod vatrenog trna može biti žuta, narandžasta ili crvena.

• Mahonija (Mahonia aquifolium) - naziva se još i oregonsko grožđe. Lepo izgleda sa žutim cvetovima u proleće i plavim bobicama pred jesen. Zimi listovi dobiju bronzano-crvenu boju. Spada u spororastuće vrste i to treba imati u vidu.

• Zimzelena božikovina (Ilex aquifolium) - biljka koja se ređe koristi za žive ograde, ali ima varijeteta koji su za to namenjeni. Nosi još naziv i zelenika, a dodatni dekorativni detalj su crvene bobice koje su u stvari plodovi i zadražavaju se na biljkama tokom cele zime.

  Prikaz kako izgledaju

  

  

   

  

  

  

  Održavanje zimzelene žive ograde

Sam početak održavanja počinje planiranjem šta će se saditi i koliko, da li se ograda sadi na mestu uz stazu gde se prolazi ili se to mesto nalazi dublje u vrtu. Ukoliko je pored staze, potrebno je malo češće vršiti orezivanje. Za situacije kada su biljke posađene malo dalje, orezivanje žive ograde se obavlja tek povremeno. Same žive ograde možemo ugrubo podeliti na funkcionalne (zaštita od buke i vetra) i na estetske (radi ulepšavanja i obogaćivanja prostora).

Uvek sadimo mlade biljke, kako bismo ih mogli od početka oblikovati orezivanjem. To su tek ožiljene reznice visine 15-20cm. Sadimo ih jednoredno ili dvoredno ("cik-cak"), što zavisi od vrste i gustine koju želimo dobiti. Niže žbunaste vrste se sade na rastojanju od 20-30 cm, a posađene biljke odmah treba orezati na visinu od tri do četiri pupa iznad korenovog vrata. Tako će se od same osnove formirati gusta krošnja koju posle oblikujete redovnim orezivanjem.

Kod sadnje žbunja većih dimenzija i već formiranih sadnica rastojanje je do 50 cm. I ove biljke treba orezati posle sadnje, kako bi se bolje ukorenile, a grane bile gušće i krošnja bogatija. Istovremeno ćemo izjednačiti visinu zimzelenih sadnica i dati formu našoj ogradi.

Najvažniji radovi su u proleće i pred zimu, jer se tada vrši uklanjanje slabih biljaka i slabijih grana. Takođe za taj period je predviđeno da se radi podmađivanje mladim biljkama. Tokom leta se uklanjaju samo oni delovi koji prerastaju i time narušavaju formu žive ograde. U proleće i leto je potrebno pre orezivanja proveriti da kojim slučajem ptice nisu napravile gnezgo. Ukoliko postoji gnezdo, na tom delu ograde se ne vrši orezivanje.

Za sam posao je potrebno imati odgovarajući alat, to su uglavnom razne vrste makaza za orezivanje voća, za deblje grane. Za samo formiranje žive ograde se koriste velike makaze za orezivanje ukoliko je u pitanju manja dužina. Za neke veće i duže zimzelene žive ograde formiranje se vrši pomoću elektičnih mašina. Zimzelene vrste za živu ogradu zahtevaju različiti nivo orezivanja tokom godine, te se tempo orezivanja treba tome i prilagoditi.

Ukoliko to radite sami, u početku će biti malo teže, jer neznate koje grane seći i koliko. Međutim sa vremenom se stiče iskustvo, pa je i manje grešaka. Postoji i opcija da zovete majstore koji se time profesionalno bave, što je veoma dobra ideja za prolećno pripremanje pre početka vegetacije.

Zalivanje žive ograde se obavlja prema potrebi i to je obaveza koju treba ispoštovati. Ukoliko se ne zaliva ili slabije zaliva dolazi do slabljenja svih biljaka i vrlo brzo to sve počinje loše da izgleda. Zimzelene biljke u živoj ogradi dobro podnose kada se prskaju po listovima toko zalivanja i to može samo da ojača biljke.

Povremeno je tokom sezone potrebno obaviti okopavanje i uklanjanje korova koji su nikli unutar žive ograde. U zavisnosti koje su vrste posađene treba obavljati đubrenje jer biljke tokom dugo vremena na istom mestu izvlače hranljive materije iz zemlje. Ovo se obično obavlja nekim od veštačkih đubriva, ali ne može da škodi dodavanje humusa.

Tokom zime je takođe neophodno posvetiti malo pažnje, posebno dok su u pitanju mlađe biljke. One još uvek imaju tanje osnovne grane, pa je potrebno uklanjati sneg sa njih da se ne zadržava previše. Kada biljke ojačaju ovu meru je poželjno obavljati, ali nije obavezna.

Ne postoji jedan i jednostavan odgovor na pitanje koje su najbolje vrste za zimzelene žive ograde. Potrebno je dobro razmisliti koja je funkcija ograde, koje joj trebaju biti dimenzije i koliko vremena možemo odvojiti za njeno održavanje. Tek na osnovu odgovora na ova pitanja se vrši odabir koje će se biljke koristiti.