Izgled i građa
Dud je listopadno drvo koje dostiže visinu i do 20m. Krošnja je okruglasta, listovi sjajno zeleni, srcaste osnove, nepravilno i nepotpuno režnjeviti, dekorativni. Postoje muška i ženska stabla duda (dvodoma vrsta). Cvasti su u vidu resa, muške su duguljaste, a ženske okruglaste. Plodovi su dudinje (murve) bele ili crveno-crne boje, jestive, zrele u junu.
Poreklo
Prirodni areal ove vrste je Kina, odnosno srednja i istočna Azija, umereni i suptropski pojas severne hemisfere. Pored belog duda, sa Kavkaza je stigao kod nas i crni dud (Morus nigra) i crveni dud (Morus rubra), poreklom iz severne Amerike.
Uslovi za rast
Dudovi su otporni na mraz i sušu, na niske temperature i aerozagađenja. U povoljnim uslovima žive i do 250 godina. Rastu u umereno vlažnom oceditom zemljištu, ali podnose i siromašna, zaslanjena i peskovita tla. Sade se na osunčana i polusenovita mesta, uz umereno zalivanje.
Uspešno podnose presađivanje i u vegetativnom periodu i dobro reaguju na orezivanje krošnje, pa se mogu oblikovati. Grane dobro izgledaju i kad nemaju list, pa su uvek dekorativni.
Razmnožavanje
Dud se razmnožava generativno (semenom) i vegetativno - reznicama i kalemljenjem.
Seme duda vrlo lako klija i daje zdravija stabla, ali to je sporiji način proizvodnje sadnica. Plod se bere kad je potpuno zreo, u junu mesecu. 7 do 10 dana nakon sušenja seme se seje.
Reznice se sade u jesen ili rano proleće. Obično su dužine od 20 do 40 cm. Takođe, iz korena izbija veliki broj izdanaka koji se mogu odvojiti kao sadnice.
Ukrasne forme se dobijaju kalemljenjem. Na jednogodišnju osnovu, dobijenu setvom semena krajem marta - početkom aprila na procep, a u avgustu na spavajući pupoljak.
Upotreba
Zreli plodovi, dudinje su jestivi i koriste se sveži kao voće, ili se od njih pravi rakija (dudovača) i slatka vina. List belog duda se koristi i kao hrana za larve svilene bube, u tekstilnoj industriji.
Za sadnju na zelenim površinama češće se koriste muške sadnice zbog lepše krošnje, bržeg rasta i nedostatka plodova koji prljaju površine.
Najčešće ukrasne forme:
- "Pendula" visine do 5m, grane duge,povijene do tla
Visina zavisi od visine kalema, najčešće je visine od dva do četiri metra, - "Pyramidalis" usko piramidalne krošnje, zašiljenih i režnjevitih listova
- "Aurea" sa zlatno žutim listovima i mladim izdancima
- M. a. ’Macrophylla’ - forma veoma krupnih listova (do 22 cm)