- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 4527
Mada je naziv ove grupe zimzelenog drveća pomalo zbunjujuć na prvi pogled, fraza "stubasti četinari" je odličan opis. U osnovi se često nazivaju samo tuje, po onome što je najviše zastupljeno među njima. Sam naziv može i zbuniti, jer je skoro polovina varijeteta tuja niskog rasta. Znači, to su uglavnom sve tuje latinskog naziva Thuja Occidentalis, dok se razlikuju prema tome koji su varijetet.
Naziv varijeteta se obično pored naziva biljke ispisuje pod znacima navoda. Pored tuja, u ovoj grupi stubastih četinara ima nekih varijeteta pačempresa, šimšira, kleka, smrča i tisa.
Zeleni zid u dvorištu je najlakše napraviti pomoću neke od ovih vrsta tuja, mada su popularne i za žive ograde. Sve zavisi šta želite, koje visine da bude, koliko da ima posla oko orezivanja i održavanja, koja nijansa zelene boje. Ovde je potrebno posavetovati se sa nekim stručnjakom (pejsažnim arhitektom) ili obići nekoga ko ima već formiran zeleni zid od četinara, pa se informisati koja je vrsta i sl. Ne treba se previše oslanjati na slike u novinama i na internetu.
Možda naziv "zeleni zid" i nije baš najbolji, jer postoji vertikalno ozeljenjavanje zidova, pojam potpuno drugačiji od ovoga o čemu sada pričamo. Tako da je za ovakvu primenu stubastih četinara bolje koristiti naziv visoka živa ograda. Ali, povedite računa koliku visinu želite: neke vrste rastu do 2 metra, a neke rastu i preko 4 metra. Ako želite samo malo da zaklonite terasu, dobre će biti i zimzelene vrste osrednje visine.
Popularne vrste stubastih četinara
Što se tiče popularnih vrsta probaću ovde da nabrojim one najzastupljenije, a to su ujedno i vrste četinara koje se mogu naći u rasadnicima kod nas. Postoji njih i mnogo više, među kojima ima vrsta koje odlično izgledaju, međutim iz nekog razloga (najverovatnije ne odgovara klima) se ne gaje kod nas.
- Thuja occidentalis 'Smaragd' - ovaj varijetet ukrasnog četinara ima tamnije zelenu boju, krošnja je piramidalnog oblika. U visinu može narasti do 3 metra, dobro izgleda kao živa ograda, ali i kada se posadi pojedinačno.
- Thuja occidentalis 'Columna' -stubasta krošnja nema potrebe za orezivanjem radi održavanja svake godine, boja je redovno zelena. U visinu može narasti oko 4 metra.
- Thuja occidentalis 'Spiralis' - veoma pogodna za žive ograde koje trebaju biti visoke, odgovara joj osunčano mesto. Može biti visoka oko 4 metra.
- Thuja occidentalis 'Holmstrup' - boja ove tuje je tamnije zelena, oblik krošnje balogo piramidalan. Može narasti do 2 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Columnaris' - ovo je pačempres koji ima plavo zelenu boju krošnje, krošnja piramidalna, u visinu može ići do 4 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Alumii Gold' - kao što bi se iz imena varijeteta moglo zaključiti boja krošnje zeleno žuta, sa tim da je ovo prilično otporan varijetet, možda najbolji među zeleno žurim pačemresima. U visinu može ići do 3 metra.
- Chamaecyparis lawsoniana 'Ellwoodii' - boja ovog zimzelenog drveta je plavo zelena, a ima blago piramidalni oblik krošnje, u visinu može narasti do 3 metra.
- Buxus sempervirens 'Common box' - šimšir koji se ubraja među brzorastuće, boja mu je tamnije zelena. Može lepo da se oblikuje a u visinu naraste do 2,5 metara.
- Taxus baccata 'Common yew' - drvo tisa, tamnije zelene boje, solidno podnosi hladovinu, u visinu raste oko 3 metra.
- Taxus baccata 'Fastigiata aurea' - varijetet tise sa žuto zelenom bojom krošnje, u visinu može narasti do 2 metra
- Taxus Baccata "Fastigiata Robusta" - ovaj varijetet tise ima tamnije zelenu boju, biljki odgovara senka i polu senka. U visinu raste do 2,5 m.
- Juniperus virginiana 'Skyrocket' - kleka koja se na ovim prostorima u rasadnicima može naći i pod nazivom nebeska raketa. boja krošnje je plavkasto zelena, u visinu ide do 3 metra.
- Juniperus Chinensis 'Stricta' - ovaj varijetet ima gušću krošnju, njena je boja plavkasto zelena (neko bi mogao reći tamnije zelena) u visinu može da naraste do 2,5 metara.
Ovde sam nabojao one najčešće vrste i varijetete koji se mogu naći u rasadnicima kod nas. To je sasvim dovoljan izbor i za dobro i loše zemljište, za hladovinu ili osunčano, za gušću sadnju ili pojedinačnu. Ima tu još poneka osobina po kojoj se može birati, na primer koju boju krošnje da ima, je li brzorastuća ili spororastuća vrsta. Ali je zajedničko za sve da su visine oko 2 metra ili više.
Kada se sade stubasti četinari radi formiranja ograde trebate povesti računa koliki će razmak biti između stabala. Svaka vrsta i varijetet ima neki prosečan prečnik koji se očekuje kada drvo dosegne punu zrelost. Tako da ne valja ni ako su preblizu, a ni ako su previše daleko. To je veoma bitna stvar koja se posle teško može popraviti, zato bi bila preporuka da se posavetujete sa stučnim licem. To može biti pejzažni arhitekta, vlasnik rasadnika gde kupujete sadnice ali i neko ko već ima formiranu živu ogradu od vrste koju i vi sadite.
Na sam izgled može značajno uticati i to da li taj varijetet ima valjkastu ili piramidalnu krošnju. Valjkaste su bolje za žive ograde, dok piramidalne forme dobro izgledaju kada se pojedinačno zasade.
Ukoliko vam za oko nije zapela baš određena vrsta, možda bi bilo dobro da se nabave brzorastući četinati. To je način da se zamišljena živa ograda brzo formira do neke visine da bi imala funkciju. Kad kažem brzo, znači za oko 5 godina. Taj postupak se može ubrzati i nabavkom starijeg zimzelenog drveća koje je veće visine (ali i skuplje). Jeste da to sve zahteva truda i strpljenja, ali se na kraju i isplati.
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 5952
Kad je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište teško bi bilo odgovoriti koje je najlepše. U osnovi se četinari biraju jer imaju dosta bogate krošnje koje ostaju zelene tokom cele godine, a dodatni plus je što većina ima prijatan miris. Prilikom nabavke bi se trebalo voditi po latinskim nazivima, jer su uobičajna narodna imena drugačija u različitim krajevima.
Obavezno se dobro informišite pre kupovine i sadni materijal nabavite od pouzdanih prodavaca. Na žalost česte su situacije da se neke sadnice prodaju pod onim nazivom koji je kupac baš tražio. Na kraju, kad to posadite i prođe koja godina tad se vidi da to baš i nije ono što ste želeli da kupite. Ovakve situacije su ređe u velikim rasadnicima.
Ima dosta tekstova na temu koji su najlepši četinari za dvorište, ali zapravo je trik u tome da se za svaki prostor može naći odgovarajuća biljka. Zimzeleno drveće se zapravo deli u 4 veće kategorije: visoki četinari, stubasti četinari, niski četinari I polegli četinari.
Koju vrstu ćete odabrati zavisi od nadmorske visine, kvaliteta zemljišta, da li je mesto gde će se posaditi osunčano ili u hladovini. Tu su još neke stavke, ali ove koje sam nabrojao su najvažnije. Tako se dolazi do pitanja kako se snaći u moru informacija, te kako odabrati dobre zimzelene biljke, a da se u isto vreme i vama sviđaju. Da bismo vam pomogli, ovde u članku ćemo malo bliže predstaviti svaku grupu zimzelenog drveća .
Visoki četinari
U ovu grupu spada ono što se naziva drvećem, a da bi dobro napredovalo i lepo izgledalo u dvorišti potrebno mu je dosta prostora.Na svu sreću izbor je dosta velik, pa se može birati kojim tempom želimo da zimzeleno drveće raste, koliko da bude visoko, kakav oblik krošnje da ima i još neke osobine kao npr. koje nijase zelene boje da budu iglice i slično. Sticajem okolnosti kod nas ima i nekih narodnih verovanja vezanih za visoke četinare u dvorištu, što u nekoj meri umanjuje popularnost.
Iako postoji veliki broj zimzelenog drveća, na ovim prostorima je desetak vrsta među najčešćima. Ovde ćemo navesti nekoliko, po nekom neobaveznom redu: jela, crni bor, beli bor, smrča, ariš, kedar, zatim su tu čempresi italijanski, mediteranski, zlatni i plavi. Na vama je da odaberete koju ćete posaditi kod sebe u dvorištu, ali pre toga se dobro raspitajte o osobinama vrste koja vas zanima.
Stubasti četinari
Ovo je grupa veoma popularna i poznata pod jednim širokim nazivom - tuje. Moram ponoviti da je poželjno da se zna precizan latinski naziv biljke, kao i ime varijeteta. Ovde ću navesti primer Thuja Occidentalis koja može biti Kolumna i Smaragdna. Precizan naziv za te biljke bi bio Thuja Occidentalis "Columna" i Thuja occidentalis ,,Smaragd“. Znači za obe biljke je isti latinski naziv, međutim drugačiji je naziv varijeteta koji se obavezno piše pod znacima navoda.Ovaj dodatak imenu govori nam o nekoj izraženoj osobini biljke, na primer "Columna" ima stubastu krošnju, a "Smaragd" piramidalnu, sa izraženom smaragdno zelenom bojom četina. Neke vrste čak ni ne spadaju u familiju tuja, ali ih u narodu tako nazivaju, zbog četina i stubastog oblika krošnje. To su, na primer: Lausonov stubasti pačempres (Chamaecyparis lawsoniana "Columnaris"), stubasta kleka (JUniperus communis "Hibernica"), stubasta tisa (Taxus baccata ‘Fastigiata’) i neke druge.
Ove biljke se koriste uglavnom za formiranje zelene ograde, najčešće sa ciljem smanjivanja buke od saobraćaja ili radi stvaranja pregrada u samim dvorištima. Postoji dosta varijeteta, pa se može birati među nijansama zelene boje, ali i na osnovu visine odraslog stabla. Listovi im nisu igličasti već imaju pljosnatu formu nepravilnog oblika. Dešava se da imaju plodove koji kad sazore daju seme i mogu se posejati, ali se ne dobijaju iste tuje kao varijeteti, nego se dobija osnovna vrsta. Razlog je što se varijeteti tuja proizvode iz reznica sa matične biljke.
Odlične su za dobijanje privatnosti, bilo da se sade uz samu terasu u dvorištu ili uz ogradu do komšije. Prilikom sadnje treba ispoštovati razmak između dve tuje koji se dobije od prodavca, da ne budu pregusto kada malo narastu. Ako želimo da bude lepo zimzeleno drveće za dvorište, neophodno ga je svake godine orezivati.
Neki varijeteti, najčešće oni sa plavičastim i mekim četinama sade se i pojedinačno, na upečatljivim tačkama u vrtu. Tako njihova lepota u potpunosti dolazi do izražaja, a mogu se kombinovati sa kamenom ili nekim poleglim vrstama.
Niski četinari
U situacijama kada želimo zimzeleno drveće, ali nemamo prostora u dvorištu ili se visoko drveće ne bi uklopilo lepo, tu su nisku četinari. I ovde uglavnom dominiraju tuje (Thuja orientalis) sa nekim svojim varijetetima. Odmah ću navesti neke od popularnijih varijeteta, to su ’Variegata’’,’’Tiny Tim'’, ’Teddy’’, ’’Golden Globe’’ i drugi. Razlikuju se po visini, obliku krošnje i boji četina. Zatim su tu varijeteti smrče ’’Glauca Globosa’’, ’’Sander’s Blue’’, ’’Conica’’ i drugi. Osim tuja i smrča (koja se kod nas često naziva i jela) popularan je patuljasti bor - Pinus mugo.
Uglavnom bi se podela mogla obaviti po formi kao one koje izgledaju kao mala stabla sa piramidalnim krošnjama, zatim biljke koje imaju okruglastu formu, te na kraju i one koji imaju nepravilnu formu i oblik. Na to sve ide još dodavanje varijacija u boji, pa se dolazi do više desetina različitog zimzelenog drveća niže forme koji su u ponudi.Uglavnom je karakteristično (i veoma bitno) da ove vrste ni nakon dužeg niza godina ne rastu mnogo u visinu i širinu. To ih čini zgodnim da se obogati vrt, a da se istovremeno zadrži preglednost.
Dodatni plus je što dosta vrsta može da se gaji u velikim saksijama i žardinjerama,pa se lako premeštaju prema potrebi. Ali ne mogu sve, neke mogu uspevati dobro samo kada se posade u zemlju, pa je poželjna kupovina od proverenog rasadničara koji će dati dobre savete. Ova opcija je idealna ako želite zimzeleno drveće za dvorište, a ono je malo i nisko rastom.
Polegli četinari
Mada se ponekad ubrajaju u grupu niskih četinara, ipak je bolje polegle četinare posmatrati kao odvojenu grupu. Istina je da oni ne idu previše u visinu, ali zato mogu da se značajno prošire. Ovde je najpoznatije zimzeleno drvo kleka, koja je iz šire porodice čempresa. Ovo treba znati jer će u nekim rasadnicima da se nudi kao juniperus, u drugima kao kleka, a u trećima kao polegli čempres. I u osnovi sve je to tačno. I ova vrsta ima dosta varijeteta, pa ću spomenuti ovde neke: ’’Blue Star’’, ’’Blue Carpet’’, ’’Old Gold’’, ’’Blue Chip’’, ’’Wiltonii’’ i drugi.
Ovu frazu "polegli četinari" treba shvatiti okvirno, jer ih ima koji svoje grane spuštaju i guraju do zemlje, ali i onih koji svoje grane drže malo iznad zemlje. Takođe među varijetetima postoji i razlika koliko će se širiti, pa i o tome treba povesti računa. Polegli četinari su odlična stvar za manja dvorišta, jer obezbeđuju zelenilo tokom cele godine.
Kada je u pitanju zimzeleno drveće za dvorište, razmislite koje bi se biljke najbolje i najlepše uklopile u vaš vrt. Neko drveće zahteva manje rada, druge vrste zahtevaju više održavanja i o tome treba povesti računa prilikom nabavke i sadnje. Ali sigurno je da se na kraju isplati sav trud.
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 639
Sunce nas je ogrejalo i sa toplim danima budi se i nemir u nama. Odmah bismo prljali ruke zemljom u bašti. Ipak, još nije proleće i neke biljke ne treba buditi. Koji su to prolećni radovi u vašem vrtu i kada krenuti u akciju?
Vrt se budi u februaru
Druga je polovina februara i temperature su već u plusu. Desetak stepeni, ili više, i sunčani dani prijatni su za boravak napolju. Naše biljke su uspešno prezimile i možemo polako da pripremamo naš vrt za dolazak proleća. Na kasnocvetajućim vrstama (hortenzije, magnolije rododendroni...) treba ukloniti suve delove. Orezaćemo osušene i polomljene vrhove grana i suvo lišće koje nije opalo.
Zemljište ćemo nahraniti, dodajući mu đubrivo. Vilama ili motičicom razrahlimo zemlju, razbijajući pokoricu dok je suva. Umešaćemo treset ili humus i sve fino usitnimo, kako bi se u šupljinama skupila vlaga i zemlja bila pogodna za sadnju.
Još uvek je hladno za prolećnu setvu na otvorenom, pa seme cveća možemo posejati u male posude i držati ga u zatvorenom, toplijem prostoru (15-ak stepeni, a može i više) kako bi krenulo da klija. Dok se razviju mlade biljke za presađivanje, doći će i prolećni dani, proći će opasnost od kasnijih mrazeva.
U rano proleće će cvetati lukovice koje smo posadili jesenas: visibabe i Crocusi, kao i jagorčevine koje su u našem vrtu više godina i uvek ga prve oboje. Ako želite još koju cvetnicu, izaberite Dan i noć (Viola tricolor) ili krupne Bele rade (Bellis perrenis). One dobro podnose niske temperature, pa se mogu posaditi još u jesen, a cvetaće do aprila, pogotovo zaklonjene od jakog sunca.
Baštenski radovi u martu
U martu već možemo okopati ruže. Krošnje ćemo odmotati, a zemlju oko korenovog vrata razgrnuti. I ovde treba ukloniti suve ili nepotrebne vrhove, grane i listove. Ako je zima bila topla, nađe se i poneki cvet ruže koji je zakasnio pa se osušio.
Kod perena (trajnica) koje kasnije cvetaju možemo podeliti busen. Stići će da se ukorene i ojačaju bokor pre nego što izbiju pupovi. Ukrasne trave treba takođe "doterati". Suve delove treba orezati na visinu od 10-ak cm, kako bi, kad otopli, krenule lepe zelene vlati.
April je pravo vreme za prolećnu sadnju
Sada je pravo proleće i bašte su pune aktivnosti. Ukrasno žbunje koje kasnije cveta možemo posaditi ili presaditi dok su biljke još u pupu, i dobro ga zaliti. Sa ranocvetajućih vrsta (Forzicija, Japanska dunja) uklanjamo precvetale cvetove i orezivanjem ćemo žbunu doterati oblik. Sad je vreme da posadimo živu ogradu i voćke, ili da podrežemo, okopamo i prihranimo one u vrtu.
U aprilu sadimo letnje cveće (begonije, kadifice, petunije, pelargonije) u posude ili gredice. To su one biljke koje smo posejali u zatvorenom prostoru ili ćemo kupiti formirane sadnice. Možemo i da sejemo seme direktno na otvorenom, ali će takvim biljkama trebati više vremena da porastu i počnu da cvetaju u letnjoj sezoni. I lukovice letnjeg cveća (gladiole, dalije, ljiljane i kane) sadimo u aprilu, a one će cvetati kad dođu topli letnji dani.
I naš travnjak se budi, pa gole delove treba popuniti semenom ili busenovanjem. Za to izaberite topao dan bez vetra, koji neće razvejati seme. Zalijte ga, kako bi nabubrilo i počelo da klija. Pokosićemo prošlogodišnju travu i time stimulisati rast nove, sveže. Đubrivom za travnate površine dodajte hrane zemljištu kako bi zeleni pokrivač bio gust i zdrav.
Maj
Sa redovnim košenjem travnjaka (jednom nedeljno) započinje se u maju. Visina košenja se postepeno smanjuje, trava se redovno zaliva ili navodnjava orošavanjem i neophodno je suzbijanje korova.
Ako još niste, krajnje je vreme da, pre nego što zaista ugreje, posadite jednogodišnje cvetnice. Sadnice koje kupujete od rasadničara već imaju formirane cvetove, pa ih dobro zalijte posle presađivanja u humusnu zemlju. Drveće i voćke su u cvetu ili su olistale, pa je sada kasno za presađivanje. Obavezne su sve mere održavanja u vašem vrtu: redovno zalivanje i prihranjivanje, okopavanje i po potrebi orezivanje precvetalih, polomljenih ili osušenih delova biljke.
Sa toplim majskim danima dolazi leto, a naš vrt uveliko buja. Završili smo sa sadnjom i osnovnim prolećnim radovima. Da bi naša bašta cvetala i zelenila se cele sezone treba je negovati, pleviti i redovno zalivati, a ona će nam pružiti zadovoljstvo i uživanje.
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 373
U susret nam ide jos jedan 14. februar, u zapadnoj kulturi poznat kao Dan Svetog Valentina. Ovaj praznik posvećen je ljubavi i zaljubljenima, u čast sveca koji je u 3. veku n.e. živeo u Rimu, a slavi se na dan njegovog pogubljenja.
Toga dana običaj je da veoma dragoj osobi poklonimo romantičan dar kao izraz naših najdubljih osećanja. Najčešće se poklanja cveće, a već vekovima vodeće mesto zauzima ruža.
Ruža je simbol lepote i plodnosti, ljubav i strast. Bilo da poklonite jedan pupoljak ili buket od stotinu i jedne ruze, na pravi način ćete izraziti svoja osećanja. Za Valentinovo izaberite klasičnu crvenu, nežno belu ili se hrabro opredelite za intenzivnije boje, u zavisnosti od temperamenta vaše “posebne osobe”.
Za one odvažne koji se ne plaše izazova u obzir dolaze i prelepi ljiljani krupnih i mirisnih cvetova, orhideje kao večiti izraz visokog stila (ovaj put u smeloj neon ružičastoj boji) ili lale, jednostavni kao čista i iskrena ljubav.
Ako želite da vaš poklon za Dan Svetog Valentina potraje (simbolično, kao i vaša ljubav) izaberite neku zanimljivu sukulentu u ukrasnoj posudi ili egzotični bonsai - nećete pogrešiti.
Ipak, ne zaboravite, ljubav je suština, bez obzira na koji način je pokažete. Negujte je, neka cveta u srcu, ne samo 14-og februara, uvek.
- Details
- Written by: Nikola Vejin
- Category: Blog
- Hits: 523
Kada biramo prazničnu jelku, sve češće se odlučujemo za onu sa busenom. Miris četinara i živa biljka umesto plastične "made-in-china" - to čini Novu godinu autentičnom. Nadamo se da će drvce opstati, pa ćemo posle praznika da posadimo novogodišnju jelku i produžimo joj život. Međutim, kada iglice počnu da opadaju, razočarano shvatimo da je i ova jelka propala.
Sačuvati zimzelenu biljku u sobnim uslovima nije lako, ali ne i nemoguće. Primenite par saveta kako da je posadite i možda ćete ove godine imati više sreće.
Temperatura u prostoriji
Četinari (a naša novogodišnja jelka to jeste) prirodno rastu u severnim krajevima, sa kontinentalnom ili hladnijom klimom. To znači da su u zimskom periodu izložene niskim temperaturama, koje izazivaju mirovanje fizioloških procesa u biljci.
U zatvorenoj prostoriji koja se greje ne vladaju takvi uslovi i kada posadite biljku gajenu u rasadniku, prekidate njeno mirovanje. Pokreću se sokovi, jelka transpiriše (odaje vodu preko svoje površine) i velika je verovatnoća da će biljka dehidrirati i osušiti se.
Ako je ikako moguće novogodišnju jelku smestite u prostoriju koja se ne greje, ili temperatura ne prelazi 15-ak stepeni. Prohladno predsoblje više će odgovarati biljci, nego 25-30 stepeni u dnevnoj sobi. U ovakvim uslovima drvo bi trebalo sačuvati do proleća (kraj februara - mart), kada možete da ju presadite u baštu ili iznesete u saksiji na terasu. Ako to uradite odmah posle praznika sigurno je da neće preživeti naglu promenu uslova i osušiće se.
Suv vazduh
Vlažnost vazduha je drugi nepovoljni faktor. Vaša jelka u prirodi redovno dobija vlagu preko padavina, jutarnje rose ili magle. Toga u sobi nema. Neophodno je redovno orošavanje - prskanje krošnje vodom sobne temperature. Na ovaj način se stvara vlažna mikroklima oko same biljke, što će je sačuvati od sušenja.
Sadnja u saksiju
Evo kako da posadimo novogodišnju jelku u saksiju. Koren biljke treba da je zdrav i gust. Busen jelke treba da posadite u rastresit supstrat, u veću posudu ispod koje stoji podmetač. Dobro je na dno saksije staviti sloj šljunka koji omogućava proceđivanje viška vode. Zalivajte ga dva puta nedeljno dovoljnom količinom vode, kako se ne bi prekinuo kapilarni tok i biljka počela da se suši.
U umereno toploj prostoriji, redovno zalivajte, svakodnevno orošavajte krošnju i možete sačuvati vašu novogodišnju jelku. U rano proleće možete da ju presadite u baštu ili iznesete u saksiji na terasu.
Ipak, sigurnije je ako umesto smrče (to je ona klasična novogodišnja "jelkica") posadite neku sobnu vrstu (Cupressus Goldc. Wilma, Araucaria heterophylla, Picea glauca „Conica“ , Cryptomeria japonica). Ovi varijeteti bolje podnose uslove u zatvorenom, a vrlo su dekorativni kao novogodišnja drvca. Okitite neku od ovih biljaka i praznični doživljaj biće potpun.