- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1237
Mnoge biljke iz porodice lukova se gaje kao ukrasno cveće, neki se nađu i u buketu, ali vlašac (Allium schoenoprasum) je meni najdraži.
Ova delikatna biljka nežnih listova i prelepih cvetića skoro da i ne liči na luk. Ipak, odaju ga miris i ukus.
Kako da ga uzgojite pročitajte u narednom tekstu.
Da li luk vlašac može da se gaji kao cvet?
Početkom proleća luk vlašac će procvetati. Na vrhu nežnih zelenih vlati videćete male pupove koji će se otvoriti u nežno ljubičaste loptice.
Zahvaljujući tome, često se vlašac gaji kao ukrasna biljka.
Iako je pre svega začinska vrsta, u kombinaciji sa nekim drugim aromatičnim travama (nanom ili matičnjakom) izgleda vrlo dekorativno.
Kako izgleda cvet vlašca?
Cvetovi su kod vlašca skupljeni u loptice, sačinjeni od sitnih zvezdastih cvetića. Ljubičaste ili ružičaste su boje, a ima hibrida belog cveta.
Sama biljka je visoka 40-ak cm, a cvasti su na vrhu zelenih cevastih vlati. Svojom bojom i mirisom privlače pčele.
Kada cveta luk vlašac?
Krajem marta i početkom aprila, kada temperature dostignu 15-ak stepeni, obrazuju se pupoljci. Toplota i jako prolećno sunce potenciraće cvetanje koje može da potraje i do juna meseca.
Ako vlašac raste u polusenci ili senci, cvetanje će se odložiti i produžiti.
Vlašac je lekovit
Zbog svoje arome sveži list i stabljike vlašca se koriste kao dodatak jelima, a suvi pupoljci kao začin. Zahvaljujući vitaminu C i A, magnezijumu i gvožđu odličan je za jačanje imuniteta i ima antibakterijsko dejstvo.
Luk vlašac poboljšava varenje i cirkulaciju, zbog čega je dobar za zdravlje srca. Snižava krvni pritisak i loš holesterol, a deluje i diuretički na naš organizam.
Kako da gajite luk vlašac?
- Izaberite sunčano mesto ili polusenku. Vlašac dobro podnosi letnje temperature.
- Luk vlašac možete posaditi u saksiju ili zemlju. Pogodan je za gajenje na terasi ili u posudama. Dobro raste sam, ali i u kombinaciji sa drugim začinskim biljkama.
- Najbolje je da posadite već formirane sadnice vlašca ili podelite busen. Ako sejete seme, trebaće mu 10-15 dana da nikne.
- Zemlja za sadnju treba da je rastresita i bogata humusom, najbolje sa dodatkom komposta.
- Redovno zalivajte luk vlašac, ali voda ne treba da se zadržava u zemljištu. Vlašac obrazuje lukovice koje od viška vlage trunu.
- Vlašac treba "šišati", kako bi se busen podmladio. Odsecajte precvetale i suve delove, to će podstaknuti duže cvetanje.
- U jesen podelite busen na više manjih. Vlašac je višegodišnja vrsta i sledećeg proleća će biti vitalniji - brže će rasti i više će cvetati.
Vlašac u kombinaciji sa ostalim cvećem
Luk vlašac lepo izgleda u saksijama od terakote, a možete ih smestiti na terasu ili osunčani deo dvorišta. Sadite vlašac u kombinaciji sa niskim perenama belog ili žutog cveta zbog kontrasta (Iberis, Arabis i dr). Lepo formira ivice i bordure.
Ako raste u polusenci, luk vlašac možete saditi u grupe sa drugim začinskim biljkama: nanom ili matičnjakom. Na osunčanim pozicijama može rasti u kamenim vrtovima ili uz mediteranske biljke.
Bilo da ga volite zbog atraktivnih cvetova ili gajite vlašac kao začin, ova biljka će ulepšati i upotpuniti vaš vrt. Posadite ga već ovog proleća.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 747
Kokedama je biljka gajena u kugli od mahovine i zemlje. Dekorativna i moderna, uklapa se u svaki prostor.
Tehnika je japanska, a nega jednostavna - ako slušate vašu biljku i pratite sledeće korake.
Kako se gaji kokedama?
Kokedame traže sledeće uslove:
- dovoljno svetlo mesto, bez direktnog sunca
- redovno orošavanje biljke i mahovine - koristite pumpicu u kojoj vam uvek stoji voda, na sobnoj temperaturi
- povremeno potapanje - kokedama se "zaliva" potapanjem lopte sa mahovinom i korenom u vodu
Za kokedame važe pravila kao i za ostale sobne biljke, a pročitajte na našem sajtu kako da ih pravilno negujete.
Gde držati kokedamu?
Kokedama traži dovoljno difuznog svetla. Ne treba da je direktno osunčano, da se mahovina i biljka ne isuše.
Ni senovito mesto nije dobro, jer koren može da istrune.
Mesto u blizini prozora ili zatvorena terasa su idealne. Preko leta mogu i napolju, ali u polusenci, uz često orošavanje.
Viseće možete okačiti ili kokedamu držite na ukrasnoj podlozi (tanjirić ili drvo).
Ako želite sami da je napravite, u ovom videu možete pogledati kako se pravi kokedama.
Kako zalivati kokedamu?
Kuglu sa korenom i mahovinom potopite u vodu na 10-ak minuta. Tako će zemlja iz busena povući dovoljno vlage. Nakon toga ju ostavite da se višak vode ocedi. Ovo je važno, kako koren ne bi trunuo.
Paprati, asparaguse i tropske biljke "zalivajte" češće, 1-2 puta mesečno. One vole više vlage, pa ih redovno orošavajte.
Sansevierie, sukulente i njima srodne biljke zalivajte tek kad lopta od mahovine postane lagana. Ove vrste ne podnose višak vlage, ali ih povremeno orošavajte, kako se mahovina ne bi osušila.
Da li je kokedama zahtevna za negu?
Koliko je lako negovati kokedamu, videli ste u prethodnim redovima.
Tri jednostavna uslova: dovoljno svetlosti, redovno orošavanje i pravilno zalivanje kako bi vaša lepotica ostala zelena. Najbolje rastu paprati, bršljani, Chlorophytum i druge manje osetljive vrste sobnog cveća.
Kokedama može trajati godinama, sve dok korenov sistem ne preraste busen i mahovinu. Tada možete da je posadite u saksiju.
Elegantna u svojoj jednostavnosti, kokedama je harmonija prirode.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 810
Zima je još tu, ali prvi sunčani dani znak su da se priroda budi. Za sve nas koji nestrpljivo čekamo povratak u vrt, februar je pravi momenat.
Šta raditi dok su temperature niske, a sneg se još uvek topi?
Posadite ruže. Već ove sezone bogato će cvetati.
Da li se ruže mogu saditi u februaru?
Da, ruže se mogu posaditi u februaru ako su zadovoljeni određeni uslovi. Zemljište ne sme biti smrznuto, kako bi se sadnica ukorenila. Jaki mrazevi mogu izazvati pucanje kore, oštećenja na kalemu ili izmrzavanje korena. Na sreću, zime su sve toplije, pa ni temperature u februaru nisu opasno niske.
Koji su idealni vremenski uslovi za sadnju ruža u februaru?
Temperatura treba da je iznad 6°C. Zemljište ne treba biti zaleđeno i suviše mokro. Koren će se "uhvatiti" za podlogu i sa postepenim porastom temperature biljka počinje da raste.
Koje ruže se sade u rano proleće?
Najbolje je da izaberete ruže golog busena (to su one "spakovane" u vrećicu). Ove sadnice su u fazi mirovanja, pripremljene za zimsku sadnju. Ne kupujte one sa suvim granama i sadite po uputstvu na pakovanju, kako biste izbegli oštećenja.
Ruže u kontejnerima su osetljivije zbog već razvijenog korena. Njih sadite krajem meseca, kada prođe opasnost od jako hladnih dana.
Kako pripremiti zemljište za sadnju ruža?
Prvo ćemo iskopati sadnu jamu veličine najmanje 30 x 30 cm. Na dno ide sloj šljunka za oceđivanje viška vode. Za sadnju ruža koristimo mešavinu komposta i pregorelog stajnjaka ili kvalitetnu zemlju za cveće.
Sadnja ruža u 3 koraka
- Izabrali smo kvalitetnu sadnicu. Izvadimo je iz pakovanja i skinemo najlonsku foliju koja štiti koren od isušivanja. Piljevinu ili strugotinu koja je oko korena NE SKIDAMO, ni zelenu prevlaku od voska NE SKIDAMO sa stabljika. Ovaj materijal štiti sadnicu i vremenom će se razgraditi.
- Sadnicu ruže posadimo u sredinu sadne jame koju smo pripremili i zatrpamo mešavinom zemlje. Mesto kalema treba da je 2-3 cm ispod površine zemlje. Supstrat oko busena pritisnite rukama, ali ga nemojte jako nabijati, da ne oštetite koren. Posađenu ružu zagrnite humusom, peskom ili piljevinom, zbog zaštite.
- Posađenu ružu obavezno zalijte, ali umereno i ne previše hladnom vodom.
Kako da izbegnete greške kod sadnje ruža u februaru?
Sačekajte da se zemlja odmrzne i procedi. Tako će se sadnica brzo i kvalitetno ukoreniti.
Posadite biljku dovoljno duboko. Tako ćete zaštitit kalem hibridne sorte i sprečiti da "divlja" ruža tera grane.
Ne preterujte sa vodom - zalijte jednom, prilikom sadnje, ne previše hladnom vodom. Tek kad vegetacija krene ružu treba redovno zalivati.
Sad vam samo ostaje da čekate proleće. Pravilno negujte svoje ruže i radujte se svakom njihovom cvetu.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 1678
"Kupila sam amarilis u supermarketu, kako da ga negujem?"
Ovo pitanje čujem veoma često, a verujte, vrlo je lako.
U tekstu koji sledi dajem odgovore na pitanja o gajenju ovog, za mene najlepšeg među svim cvetovima.
Od stidljivog pupoljka do raskošnog lepotana
Decembar je mesec kada amarilisi počinju da cvetaju i to traje do marta.
Biljka koju ste kupili (ili dobili) najverovatnije ima pupoljak. Iz ovog pupa će se u roku od mesec dana razviti prelepo cvetno stablo i na njemu očekujte dva do četiri velika cveta. Da bi cvet bio krupan, a stablo snažno, amarilisu treba odgovarajuća temperatura, zalivanje i, naravno, svetlost.
Amarilis voli toplo
Ova vrsta potiče iz Meksika, pa joj prija toplo. Saksiju sa pupoljkom držite u prostoriji sa 18-20 °C. To je uobičajena temperatura u našim domovima tokom zime.
Kada cvetno stablo poraste, a cvetovi počnu da se otvaraju, biljku ćete premestiti na mesto sa nešto nižom temperaturom, od 15-16°C. Na ovaj način cvetovi se sporije otvaraju i traju duže.
Dajte amarilisu dovoljno svetlosti
Saksiju amarilisa sa pupoljkom smestite na svetlo mesto. Ako nema dovoljno sunca, cvetno stablo će se izdužiti, ali će biti zeljasto i meko. Zbog toga može da se prelomi kada se na njegovom vrhu formiraju krupni i teški cvetovi.
Većina cvetnica voli sunčana i svetla mesta. Biljka tako može da proizvede dovoljno hrane u procesu fotosinteze. Ako je snažna i zdrava, zablistaće u punoj lepoti.
Amarilis zalivajte redovno ali umereno
U početku zalivajte amarilis 1-2 puta nedeljno mlakom vodom. Kada cvetno stablo naraste do 15-ak cm pojačajte zalivanje na 2-3 dana. Zalivajte manjim količinama vode koja treba dobro da se proceđuje kroz saksiju.
Primetićete da pupoljak raste iz lukovice koja delimično viri iznad površine zemlje. Ova lukovica je podzemno stablo koje u svojim sočnim listovima sakuplja rezerve hrane i vode. Zbog toga nemojte natapati zemlju u saksiji, da biljka ne bi istrunula.
Prihrana amarilisa počinje kada cvetno stablo naraste 15 cm. Koristite đubrivo sa povećanim sadržajem kalijuma (za cvetanje, ne za listanje), kako bi stablo bilo jako a cvetovi krupni i trajni. Amarilis prihranjujte svake dve nedelje, čak i kada biljka precveta.
Orošavanje je poželjno kada cvetovi počnu da se otvaraju. Na ovaj način povećavamo vlagu vazduha i sprečavamo preterano isušivanje. Amarilis će duže cvetati, a pupoljci će se postepeno otvarati 2-3 nedelje.
Šta sa amarilisom posle cvetanja?
Amarilis je višegodišnja vrsta. Međutim, u svom razvojnom procesu on zahteva fazu mirovanja, kako bi skupio snagu za novo cvetanje. Ovo može da se ubrza forsiranjem lukovice.
Nakon sušenja poslednjeg cveta, stablo odsecite, kako ne bi nastale semenke. Seme crpi hranu iz lukovice, pa će amarilis slabije cvetati naredne sezone. Ako ipak odlučite da posejete seme, biljke koje se razviju na ovaj način prve cvetove će izbaciti tek za 3-4 godine.
Listovi koji su narasli u međuvremenu ostaće zeleni i nakon cvetanja. Amarilis presadite u zemlju bogatu humusom, redovno zalivajte i prihranjujte i držite na svetlom mestu. To može biti prozorska daska, a možete ih izneti na terasu ili dvorište.
Početkom septembra postepeno smanjujte zalivanje, dok listovi ne požute. Prestanite sa zalivanjem, osušene listove odsecite, a saksije sa lukovicama pohranite na tamno mesto sa temperaturom od 5-10 °C.
Amarilisi trebaju mirovati najmanje 2 meseca. Krajem novembra zalijte lukovice i smestite na tamno mesto sa temperaturom od 20-ak °C. Za oko mesec dana, kada se na vrhu lukovice pojavi pupoljak, novi ciklus počinje.
Sada je vreme da mazite i pazite vaš amarilis, a on će vas nagraditi najlepšim cvetom.
- Details
- Written by: Radmila Vejin
- Category: Blog
- Hits: 924
Stiže zima a biljke ne vole hladnoću. Ako još niste, krajnje je vreme da sklonite vaše mezimice sa niskih temperatura.
Međutim, ne traže sve vrste iste uslove za prezimljavanje.
Šta im je potrebno kada ih unesete i kako pravilno negovati biljke preko zime ? Pročitajte u nastavku teksta.
3 ključna uslova: svetlost, vlaga i temperatura
Zima je za biljke period mirovanja. Ovo je, naravno uslovno rečeno. U ovom periodu biljke su žive, ali svoje razvojne procese svode na minimum. Na taj način preživljavaju, sve dok ne nastupe bolji uslovi za rast.
Osim toga, neke vrste moraju proći fazu mirovanja, kako bi tkiva očvrsnula. Kod zumbula, na primer, cvet se razvija samo ako lukovica provede određeni period na niskoj temperaturi.
Iako su rast i razvoj biljke usporeni, njoj su i u ovoj fazi neophodne tri stvari: svetlost, vlaga i odgovarajuća temperatura.
Ovi uslovi su različiti za svaku vrstu, a na nama je da svakoj biljci obezbedimo ono što joj je potrebno.
1. Dovoljno svetlosti
Ako biljka ne dobija svetlost, ne može da proizvede dovoljno hrane. Zbog toga se dešava da lišće opada ili gubi zelenu boju (etiolira ili žuti). Vaša biljka više ne izgleda zdravo i jedro, već se bori da preživi.
Međutim, ne mogu sve biljke koje ste uneli u zatvoreno stajati na prozorskoj dasci, kako bi dobile dovoljno svetlosti. Neke vrste bolje podnose ovaj nedostatak, pa ćete ih smestiti u polusenku, dok će drugima trebati i dodatni izvor svetlosti, kao što su LED sijalice za biljke. Sobno osvetljenje i obične lampe ne pomažu biljkama, jer ne emituju svetlost odgovarajućeg spektra. Pored toga, najčešće previše greju, pa će oštetiti meka tkiva listova.
- Direktnu jaku sunčevu svetlost zahtevaju vrste koje potiču iz najtoplijih krajeva i pustinja. Kaktusi, aloje, krasule, Echeverie, čuvarkuće (Sempervivum) i druge sukulente, ali i juka, fikusi, Adenium (pustinjska ruža), hristov trn (Euphorbia milli), kroton, nolina, cikas palma i dr.
- Dovoljno indirektnog sunca vole biljke iz tropskog pojasa. Pravilo je da vrste koje imaju belo šatirano i šareno lišće i one koje cvetaju traže više svetlosti. To su: dracene, kordilina, Madagaskarski jasmin, sobne palme, Pachira, Calatea, hibiskus, kafa i dr.
- Biljke za senku podnose uslove sa malo sunčeve svetlosti, pa ih možete smestiti dalje od prozora. To su: spatifilum, klivija, Kalanhoja, anturijum, amarilis, ljubičice, Božićna zvezda, bršljan (Hedera), puzavica Syngonium, paprati, Agloanema, Chlorophytum (Spider plant), filodendroni i mnoge druge. Zamija, Aspidistra i Sanseveria mogu bez sunčeve svetlosti i do pola godine!
2. Temperatura vazduha ne sme biti previsoka
Koja temperatura odgovara biljkama u zatvorenom prostoru?
- Za sobne biljke idealno je 18-25 °C. Ova temperatura odgovara većini vrsta koje prirodno rastu u tropskoj zoni. Biljke iz ove grupe imaju zeljaste listove i neotporne su na niske, ali i previsoke temperature. Tu spadaju najčešće gajene vrste: fikus, filodendron, dracene, kalateje, maranta, sobne puzavice, paprati, palme, anturijum, spatifilum i mnoge druge.
- Limun, mandarina, kumkvat i drugi citrusi prezimljavaju na nižim temperaturama. Optimalno je 5-15°C, u svetlom i zaštićenom mestu - prostorija koja se ne greje ili staklena bašta. U našim krajevima zime su hladne, pa će se biljka smrznuti ako ju ostavite napolju. Zajedno sa njima zimuju i Bougenivillea, Callistemon (biljka "crvena četka"), eukaliptus, masline i neke druge vrste osetljive na hladnoću.
- Ukrasno drveće i žbunje iz kontinentalne zone prezimljava napolju. Ovim vrstama ne odgovara da ih unosite u zaštićene prostore. Tu spadaju tuje i ostali ukrasni četinari, ukrasno žbunje i perene (trajnice), začinsko i lekovito višegodišnje bilje, hrizanteme, lavnda, ruzmarin i neke druge vrste. Drvenaste biljke će zadržati krošnju tokom cele zime. Perene sa zeljastim nadzemnim delom se osuše krajem sezone, a u proleće ponovo poteraju stabljike i listove.
Ako je temperatura vazduha u prostoriji visoka, biljka intenzivno odaje vodu (transpiriše). Vrhovi listova se suše, a može se osušiti i cela biljka. Nije dobro smestiti biljke pored grejnog tela, pogotovo ako ste ih tek uneli. Nagla razlika u temperaturi izaziva stres, treba ih postepeno navikavati na topliju sredinu.
Kaktusi i druge sukulente, umesto da uđu u fazu mirovanja, zbog visoke temperature intenzivno rastu. Tkiva i listovi im se izdužuju i gube čvrstinu, a takvi primerci krajem zime najčešće uginu.
Visoka temperatura u grejanim prostorijama ne odgovara biljkama, ali isto tako ne podnose ni promaju. Strujanje hladnog vazduha "šokiraće" sobno cveće, pa će opadati listovi. Isto tako im smeta i hladnoća u blizini prozorskog stakla.
3. Smanjite zalivanje
Zalivanje biljaka u toku zime treba smanjiti: jednom nedeljno, a one u senci i ređe. Najbolje je proveriti: ako je zemlja u saksiji vlažna, sačekajte. Pošto je ovo faza mirovanja i biljke su usporile svoje procese, one troše manje vode.
Voda za zalivanje mora biti sobne temperature. Neke vrste su osetljive na hladnu vodu i kamenac (orhideja, azaleja, božićna zvezda), pa je najbolje da voda bude odstajala. Zalivajte po zemlji ili u tanjirić ispod saksije - ciklame, ljubičice i sve biljke sa dlačicama na listovima ne podnose kvašenje.
Prihranjivanje biljaka zimi treba smanjiti jednom u mesec dana. One vrste koje cvetaju: orhideje, amarilis, klivija, ciklame, prihranjujte redovno tokom celog perioda cvetanja. To znači da jednom nedeljno u vodu za zalivanje dodate prihranu. Nemojte praviti jači rastvor nego što je preporučeno - to izaziva deformacije listova i cvetova.
Orošavajte biljke ako je temperatura u prostoriji visoka. Većina sobnih vrsta potiče iz tropskih zona, pa im odgovara visoka vlaga vazduha. Orošavanjem ručnom pumpicom se stvara specifična vlažna mikroklima oko same biljke, pa se vrhovi listova neće sušiti. Ovo je posebno efikasno u prostorijama sa visokom temperaturom vazduha. Nemojte prskati "dlakave" biljke, listovi i stabljike će istrunuti.
Biljke koje zimuju na hladnom: limun, kaktuse i sl. takođe treba zalivati. Međutim, ovo se radi retko - jednom u mesec dana. Kaktuse i ostale vrste sočnog lista i ređe - bolje podnose sušu nego višak vlage. Ako je prostorija svetla, a zima blaga, sa dosta sunčanih dana, možda ćete trebati češće vlažiti supstrat, ali najbolje je proveriti - zemlja nikako ne treba biti natopljena, da koren ne bi trunuo.
Pripremite biljke za proleće
Kada dođu topli dani biljke ćemo ponovo izneti napolje. Nemojte žuriti - sačekajte da temperature pređu 15-ak °C. Strpite se do druge polovine marta. Najveća opasnost su niske temperature u toku noći i jutarnji mraz. Naše mezimice su navikle na toplo, fino ušuškane tokom zime. Hladni vetrovi i prolećne kiše mogu ih šokirati. Čak i izlaganje jakom prolećnom suncu može da ošteti mlade listove.
Postepeno navikavajte biljke na niže temperature. Premestite ih u negrejane prostorije ili hodnik, kako bi se lakše aklimatizovale na spoljašnje uslove.
Biljke koje ste izneli napolje smestite u zavetrinu, uz zid ili u zaklon većeg drveta. Na taj način će biti zaštićene dok ne ojačaju i prilagode se uslovima na otvorenom.
