Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 28 January 2026

Hits: 726

• ruže
• sadnja u februaru
• zagrtanje ruža
• uslovi za sadnju ruža

Zima je još tu, ali prvi sunčani dani znak su da se priroda budi. Za sve nas koji nestrpljivo čekamo povratak u vrt, februar je pravi momenat. 

Šta raditi dok su temperature niske, a sneg se još uvek topi?

Posadite ruže. Već ove sezone bogato će cvetati.

Da li se ruže mogu saditi u februaru?

Da, ruže se mogu posaditi u februaru ako su zadovoljeni određeni uslovi. Zemljište ne sme biti smrznuto, kako bi se sadnica ukorenila. Jaki mrazevi mogu izazvati pucanje kore, oštećenja na kalemu ili izmrzavanje korena. Na sreću, zime su sve toplije, pa ni temperature u februaru nisu opasno niske.

Koji su idealni vremenski uslovi za sadnju ruža u februaru?

Temperatura treba da je iznad 6°C. Zemljište ne treba biti zaleđeno i suviše mokro. Koren će se "uhvatiti" za podlogu i sa postepenim porastom temperature biljka počinje da raste.

Koje ruže se sade u rano proleće?

Najbolje je da izaberete ruže golog busena (to su one "spakovane" u vrećicu). Ove sadnice su u fazi mirovanja, pripremljene za zimsku sadnju. Ne kupujte one sa suvim granama i sadite po uputstvu na pakovanju, kako biste izbegli oštećenja. 

Ruže u kontejnerima su osetljivije zbog već razvijenog korena. Njih sadite krajem meseca, kada prođe opasnost od jako hladnih dana.

Kako pripremiti zemljište za sadnju ruža?

Prvo ćemo iskopati sadnu jamu veličine najmanje 30 x 30 cm. Na dno ide sloj šljunka za oceđivanje viška vode. Za sadnju ruža koristimo mešavinu komposta i pregorelog stajnjaka ili kvalitetnu zemlju za cveće.

Sadnja ruža u 3 koraka

1. Izabrali smo kvalitetnu sadnicu. Izvadimo je iz pakovanja i skinemo najlonsku foliju koja štiti koren od isušivanja. Piljevinu ili strugotinu koja je oko korena NE SKIDAMO, ni zelenu prevlaku od voska NE SKIDAMO sa stabljika. Ovaj materijal štiti sadnicu i vremenom će se razgraditi.
2. Sadnicu ruže posadimo u sredinu sadne jame koju smo pripremili i zatrpamo mešavinom zemlje. Mesto kalema treba da je 2-3 cm ispod površine zemlje. Supstrat oko busena pritisnite rukama, ali ga nemojte jako nabijati, da ne oštetite koren. Posađenu ružu zagrnite humusom, peskom ili piljevinom, zbog zaštite.
3. Posađenu ružu obavezno zalijte, ali umereno i ne previše hladnom vodom.

Kako da izbegnete greške kod sadnje ruža u februaru?

Sačekajte da se zemlja odmrzne i procedi. Tako će se sadnica brzo i kvalitetno ukoreniti.

Posadite biljku dovoljno duboko. Tako ćete zaštitit kalem hibridne sorte i sprečiti da "divlja" ruža tera grane.

Ne preterujte sa vodom - zalijte jednom, prilikom sadnje, ne previše hladnom vodom. Tek kad vegetacija krene ružu treba redovno zalivati.

Sad vam samo ostaje da čekate proleće. Pravilno negujte svoje ruže i radujte se svakom njihovom cvetu.

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 29 November 2025

Hits: 1497

• lukovice amarilisa
• cveće koje cveta zimi
• zalivanje amarilisa

"Kupila sam amarilis u supermarketu, kako da ga negujem?"

Ovo pitanje čujem veoma često, a verujte, vrlo je lako.

U tekstu koji sledi dajem odgovore na pitanja o gajenju ovog, za mene najlepšeg među svim cvetovima.

Od stidljivog pupoljka do raskošnog lepotana

Decembar je mesec kada amarilisi počinju da cvetaju i to traje do marta.

Biljka koju ste kupili (ili dobili) najverovatnije ima pupoljak. Iz ovog pupa će se u roku od mesec dana razviti prelepo cvetno stablo i na njemu očekujte dva do četiri velika cveta. Da bi cvet bio krupan, a stablo snažno, amarilisu treba odgovarajuća temperatura, zalivanje i, naravno, svetlost.

Amarilis voli toplo

Ova vrsta potiče iz Meksika, pa joj prija toplo. Saksiju sa pupoljkom držite u prostoriji sa 18-20 °C. To je uobičajena temperatura u našim domovima tokom zime.

Kada cvetno stablo poraste, a cvetovi počnu da se otvaraju, biljku ćete premestiti na mesto sa nešto nižom temperaturom, od 15-16°C. Na ovaj način cvetovi se sporije otvaraju i traju duže.

Dajte amarilisu dovoljno svetlosti

Saksiju amarilisa sa pupoljkom smestite na svetlo mesto. Ako nema dovoljno sunca, cvetno stablo će se izdužiti, ali će biti zeljasto i meko. Zbog toga može da se prelomi kada se na njegovom vrhu formiraju krupni i teški cvetovi.

Većina cvetnica voli sunčana i svetla mesta. Biljka tako može da proizvede dovoljno hrane u procesu fotosinteze. Ako je snažna i zdrava, zablistaće u punoj lepoti.

Amarilis zalivajte redovno ali umereno

U početku zalivajte amarilis 1-2 puta nedeljno mlakom vodom. Kada cvetno stablo naraste do 15-ak cm pojačajte zalivanje na 2-3 dana. Zalivajte manjim količinama vode koja treba dobro da se proceđuje kroz saksiju.

Primetićete da pupoljak raste iz lukovice koja delimično viri iznad površine zemlje. Ova lukovica je podzemno stablo koje u svojim sočnim listovima sakuplja rezerve hrane i vode. Zbog toga nemojte natapati zemlju u saksiji, da biljka ne bi istrunula.

Prihrana amarilisa počinje kada cvetno stablo naraste 15 cm. Koristite đubrivo sa povećanim sadržajem kalijuma (za cvetanje, ne za listanje), kako bi stablo bilo jako a cvetovi krupni i trajni. Amarilis prihranjujte svake dve nedelje, čak i kada biljka precveta.

Orošavanje je poželjno kada cvetovi počnu da se otvaraju. Na ovaj način povećavamo  vlagu vazduha i sprečavamo preterano isušivanje. Amarilis će duže cvetati, a pupoljci će se postepeno otvarati 2-3 nedelje.

Šta sa amarilisom posle cvetanja?

Amarilis je višegodišnja vrsta. Međutim, u svom razvojnom procesu on zahteva fazu mirovanja, kako bi skupio snagu za novo cvetanje. Ovo može da se ubrza forsiranjem lukovice.

Nakon sušenja poslednjeg cveta, stablo odsecite, kako ne bi nastale semenke. Seme crpi hranu iz lukovice, pa će amarilis slabije cvetati naredne sezone. Ako ipak odlučite da posejete seme, biljke koje se razviju na ovaj način prve cvetove će izbaciti tek za 3-4 godine.

Listovi koji su narasli u međuvremenu ostaće zeleni i nakon cvetanja. Amarilis presadite u zemlju bogatu humusom, redovno zalivajte i prihranjujte i držite na svetlom mestu. To može biti prozorska daska, a možete ih izneti na terasu ili dvorište.

Početkom septembra postepeno smanjujte zalivanje, dok listovi ne požute. Prestanite sa zalivanjem, osušene listove odsecite, a saksije sa lukovicama pohranite na tamno mesto sa temperaturom od 5-10 °C.

Amarilisi trebaju mirovati najmanje 2 meseca. Krajem novembra zalijte lukovice i smestite na tamno mesto sa temperaturom od 20-ak °C. Za oko mesec dana, kada se na vrhu lukovice pojavi pupoljak, novi ciklus počinje. 

Sada je vreme da mazite i pazite vaš amarilis, a on će vas  nagraditi najlepšim cvetom.

 

 

 

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 25 November 2025

Hits: 770

• zalivanje zimi
• led sijalice
• sobne biljke zimi
• pezimljavanje limuna
• prezimljavanje kaktusa

Stiže zima a biljke ne vole hladnoću. Ako još niste, krajnje je vreme da sklonite vaše mezimice sa niskih temperatura.

Međutim, ne traže sve vrste iste uslove za prezimljavanje.

Šta im je potrebno kada ih unesete i kako pravilno negovati biljke preko zime ? Pročitajte u nastavku teksta.

3 ključna uslova: svetlost, vlaga i temperatura

Zima je za biljke period mirovanja. Ovo je, naravno uslovno rečeno. U ovom periodu biljke su žive, ali svoje razvojne procese svode na minimum. Na taj način preživljavaju, sve dok ne nastupe bolji uslovi za rast.

Osim toga, neke vrste moraju proći fazu mirovanja, kako bi tkiva očvrsnula. Kod zumbula, na primer, cvet se razvija samo ako lukovica provede određeni period na niskoj temperaturi.

Iako su rast i razvoj biljke usporeni, njoj su i u ovoj fazi neophodne tri stvari: svetlost, vlaga i odgovarajuća temperatura.

Ovi uslovi su različiti za svaku vrstu, a na nama je da svakoj biljci obezbedimo ono što joj je potrebno.

1. Dovoljno svetlosti

Ako biljka ne dobija svetlost, ne može da proizvede dovoljno hrane. Zbog toga se dešava da lišće opada ili gubi zelenu boju (etiolira ili žuti). Vaša biljka više ne izgleda zdravo i jedro, već se bori da preživi.

Međutim, ne mogu sve biljke koje ste uneli u zatvoreno stajati na prozorskoj dasci, kako bi dobile dovoljno svetlosti. Neke vrste bolje podnose ovaj nedostatak, pa ćete ih smestiti u polusenku, dok će drugima trebati i dodatni izvor svetlosti, kao što su LED sijalice za biljke. Sobno osvetljenje i obične lampe ne pomažu biljkama, jer ne emituju svetlost odgovarajućeg spektra. Pored toga, najčešće previše greju, pa će oštetiti meka tkiva listova. 

• Direktnu jaku sunčevu svetlost zahtevaju vrste koje potiču iz najtoplijih krajeva i pustinja. Kaktusi, aloje, krasule, Echeverie, čuvarkuće (Sempervivum) i druge sukulente, ali i juka, fikusi, Adenium (pustinjska ruža), hristov trn (Euphorbia milli), kroton, nolina, cikas palma i dr. 
• Dovoljno indirektnog sunca vole biljke iz tropskog pojasa. Pravilo je da vrste koje imaju belo šatirano i šareno lišće i one koje cvetaju traže više svetlosti. To su: dracene, kordilina, Madagaskarski jasmin, sobne palme, Pachira, Calatea, hibiskus, kafa i dr.
• Biljke za senku podnose uslove sa malo sunčeve svetlosti, pa ih možete smestiti dalje od prozora. To su: spatifilum, klivija, Kalanhoja, anturijum, amarilis, ljubičice, Božićna zvezda, bršljan (Hedera), puzavica Syngonium, paprati, Agloanema, Chlorophytum (Spider plant), filodendroni i mnoge druge. Zamija, Aspidistra i Sanseveria mogu bez sunčeve svetlosti i do pola godine!

2. Temperatura vazduha ne sme biti previsoka

Koja temperatura odgovara biljkama u zatvorenom prostoru?

• Za sobne biljke idealno je 18-25 °C. Ova temperatura odgovara većini vrsta koje prirodno rastu u tropskoj zoni. Biljke iz ove grupe imaju zeljaste listove i neotporne su na niske, ali i previsoke temperature. Tu spadaju najčešće gajene vrste: fikus, filodendron, dracene, kalateje, maranta, sobne puzavice, paprati, palme, anturijum, spatifilum i mnoge druge.
• Limun, mandarina, kumkvat i drugi citrusi prezimljavaju na nižim temperaturama. Optimalno je 5-15°C, u svetlom i zaštićenom mestu - prostorija koja se ne greje ili staklena bašta. U našim krajevima zime su hladne, pa će se biljka smrznuti ako ju ostavite napolju. Zajedno sa njima zimuju i Bougenivillea, Callistemon (biljka "crvena četka"), eukaliptus, masline i neke druge vrste osetljive na hladnoću.
• Ukrasno drveće i žbunje iz kontinentalne zone prezimljava napolju. Ovim vrstama ne odgovara da ih unosite u zaštićene prostore. Tu spadaju tuje i ostali ukrasni četinari, ukrasno žbunje i perene (trajnice), začinsko i lekovito višegodišnje bilje, hrizanteme, lavnda, ruzmarin i neke druge vrste. Drvenaste biljke će zadržati krošnju tokom cele zime. Perene sa zeljastim nadzemnim delom se osuše krajem sezone, a u proleće ponovo poteraju stabljike i listove.

Ako je temperatura vazduha u prostoriji visoka, biljka intenzivno odaje vodu (transpiriše). Vrhovi listova se suše, a može se osušiti i cela biljka. Nije dobro smestiti biljke pored grejnog tela, pogotovo ako ste ih tek uneli. Nagla razlika u temperaturi izaziva stres, treba ih postepeno navikavati na topliju sredinu.

Kaktusi i druge sukulente, umesto da uđu u fazu mirovanja, zbog visoke temperature intenzivno rastu. Tkiva i listovi im se izdužuju i gube čvrstinu, a takvi primerci krajem zime najčešće uginu.

Visoka temperatura u grejanim prostorijama ne odgovara biljkama, ali isto tako ne podnose ni promaju. Strujanje hladnog vazduha "šokiraće" sobno cveće, pa će opadati listovi. Isto tako im smeta i hladnoća u blizini prozorskog stakla.

3. Smanjite zalivanje

Zalivanje biljaka u toku zime treba smanjiti: jednom nedeljno, a one u senci i ređe. Najbolje je proveriti: ako je zemlja u saksiji vlažna, sačekajte. Pošto je ovo faza mirovanja i biljke su usporile svoje procese, one troše manje vode.

Voda za zalivanje mora biti sobne temperature. Neke vrste su osetljive na hladnu vodu i kamenac (orhideja, azaleja, božićna zvezda), pa je najbolje da voda bude odstajala. Zalivajte po zemlji ili u tanjirić ispod saksije - ciklame, ljubičice i sve biljke sa dlačicama na listovima ne podnose kvašenje.

Prihranjivanje biljaka zimi treba smanjiti jednom u mesec dana. One vrste koje cvetaju: orhideje, amarilis, klivija, ciklame, prihranjujte redovno tokom celog perioda cvetanja. To znači da jednom nedeljno u vodu za zalivanje dodate prihranu. Nemojte praviti jači rastvor nego što je preporučeno - to izaziva deformacije listova i cvetova.

Orošavajte biljke ako je temperatura u prostoriji visoka. Većina sobnih vrsta potiče iz tropskih zona, pa im odgovara visoka vlaga vazduha. Orošavanjem ručnom pumpicom se stvara specifična vlažna mikroklima oko same biljke, pa se vrhovi listova neće sušiti. Ovo je posebno efikasno u prostorijama sa visokom temperaturom vazduha. Nemojte prskati "dlakave" biljke, listovi i stabljike će istrunuti.

Biljke koje zimuju na hladnom: limun, kaktuse i sl. takođe treba zalivati. Međutim, ovo se radi retko - jednom u mesec dana. Kaktuse i ostale vrste sočnog lista i ređe - bolje podnose sušu nego višak vlage. Ako je prostorija svetla, a zima blaga, sa dosta sunčanih dana, možda ćete trebati češće vlažiti supstrat, ali najbolje je proveriti - zemlja nikako ne treba biti natopljena, da koren ne bi trunuo.

Pripremite biljke za proleće

Kada dođu topli dani biljke ćemo ponovo izneti napolje. Nemojte žuriti - sačekajte da temperature pređu 15-ak °C. Strpite se do druge polovine marta. Najveća opasnost su niske temperature u toku noći i jutarnji mraz. Naše mezimice su navikle na toplo, fino ušuškane tokom zime. Hladni vetrovi i prolećne kiše mogu ih šokirati. Čak i izlaganje jakom prolećnom suncu može da ošteti mlade listove. 

Postepeno navikavajte biljke na niže temperature. Premestite ih u negrejane prostorije ili hodnik, kako bi se lakše aklimatizovale na spoljašnje uslove. 

Biljke koje ste izneli napolje smestite u zavetrinu, uz zid ili u zaklon većeg drveta. Na taj način će biti zaštićene dok ne ojačaju i prilagode se uslovima na otvorenom.

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 02 November 2025

Hits: 980

• četinari
• sadnja u jesen
• drenaža
• čanak
• gustina sadnje
• priprema terena za sadnju
• zimzeleni lišćari

Sa dolaskom hladnih dana biljke gube svoj sjaj, a vaša oaza može delovati sumorno i oronulo.

I za to postoji rešenje. Ako želite da dvorište ili terasa bude zelena i lepa čak i tokom zime, kombinujte četinare i zimzelene lišćare.

Koje vrste odabrati, kako ih pravilno posaditi i negovati? O tome govorimo u nastavku teksta.

Jesen je idealno vreme za sadnju četinara

Poslednji dani oktobra i mesec novembar najbolji su period za sadnju četinara. Uopšteno, višegodišnje vrste se sade kada su u fazi mirovanja, to jest kada lišćari odbace lišće. Tada su procesi u biljci usporeni, ne treba joj mnogo hrane i vode za fotosintezu i rast, pa je ukorenjivanje lakše. Ove biljke kreću sa rastom u rano proleće.

Za razliku od jeseni, kod prolećne sadnje biljke su osetljivije. Priroda se već "budi" i sokovi u sadnici su krenuli. Ona pupa i želi da raste, ali prvo mora da se ukoreni. Ako se, uz to desi i da je proleće toplo, biljka vrlo lako "dehidrira" i osuši se.

Ne čekajte zimu

Sadnice u rasadnicima najčešće se proizvode u posudama. Kada nabavite takvu biljku, stres prilikom presađivanja je minimalan. Nema oštećenja korena - sadnicu izvadite iz saksije i prebacite u sadnu jamu. Zbog toga se mogu saditi u toku cele godine.

Međutim, i ove biljke trebaju se ukoreniti i prilagoditi spoljašnjim uslovima. Iako je sadnja moguća "sve dok ašov može u zemlju", odnosno dok tlo nije zaleđeno, nemojte čekati hladne dane. Zemlja će biti previše tvrda, pa se koren teško "hvata". Neće se uspostaviti kapilarni tok vode i moguće je da se biljka osuši ili smrzne.

Priprema terena za sadnju

Prilikom jesenje sadnje četinara najvažnije je pravilno pripremiti teren. 

1. Izaberite odgovarajuću poziciju.

Osunčanost: među četinarima postoje oni koji više vole sunce i drugi koji traže polusenku ili hlad. Time se vodite kada birate vrste za sadnju. Neke uopštene smernice su sledeće:

• Thuje uglavnom dobro podnose osunčane pozicije, varijeteti sa žutom krošnjom traže više sunca.
• Veoma popularan Cupressocyparis "Leylandii" najlepše će se razviti na osunčanoj poziciji.
• Juniperusi (kleke) najlepšu boju četina imaće na sunčanim mestima
• Većina borova (Pinus sp.) takođe vole sunce 
• Chamaecyparisima (pačempresima) odgovara polusenka
• Tisa (Taxus sp.) dobro podnosi hladovinu
• Smrče (Picea sp) su vrste za senku i polusenku

Četinari traže vodopropusno zemljište. To znači da zemlja nema tešku strukturu, već se višak vlage slobodno proceđuje, pa koren neće trunuti. Ako je kod vas zemlja zbijena, na dno sadne jame stavite sloj šljunka ili lomljene cigle. Zemlju kojom zatrpavate busen pomešajte sa peskom i kompostom ili tresetom. Tako će biti rastresita i vodopropusna. 

2. Dovoljno velika sadna jama 

Sadna jama mora biti dva puta šira od busena sadnice. Neka bude malo dublja od same veličine korena (5-10 cm). 

Na dno sadne jame, ako je potrebno, stavite drenažni sloj od šljunka ili sitnog kamenja debljine 10-ak cm. Preko ovog "tampona" stavite sloj zemlje na koji će ići busen.

3. Izbor sadnice

Ako ste odredili mesto za sadnju, izaberite zimzelenu vrstu koja odgovara uslovima sredine. Vrste za senku neće podneti jako letnje sunce, a toploljubive biljke će stagnirati u hladovini.

Što se tiče dekorativnosti, tu ste u velikom problemu. Ogroman je izbor sadnica različitih veličina i oblika: kalemljene, patuljaste, stubaste, loptaste, topijari... Prelepe boje četina, elegantni oblici stabla i krošnje - teško je izabrati. Bilo da ih sadite u ukrasnu saksiju ili direktno u zemlju, najbolje potražite preporuku u nekom od specijalizovanih rasadnika: ASC Garden, Gardenija, Lepo polje...- mnogo ih je, a vi izaberite.

Kako pravilno posaditi četinare

Kada ste izabrali sadnicu, mesto i pripremili sadnu jamu, sledi sadnja.

Zatrpajte koren sadnice mešavinom rastresite zemlje i dobro ju utisnite oko stabla. Ako je busen upakovan u juteni džak, plastičnu vrećicu ili neki drugi materijal obavezno skinite pakovanje.

Biljku ne treba saditi dublje nego što je bila - vrat korena treba da je u nivou površine zemlje. Ako posadite biljku duboko i stablo joj zagrnete zemljom, kora može na tom mestu trunuti od vlage prilikom zalivanja. 

Poželjno je da oko zone korena napravite "čanak" - mali kružni nasip koji zadržava vodu. Tako će se vlaga pravilno proceđivati u zonu korena.

Gustina sadnje (ako sadite više sadnica) zavisi od vrste i njenog porasta. Za formiranje zelenog zida tuje se sade na razmaku 0,8-1m, čempresi 2m jedan od drugog, a borovi i smrče na rastojanju 3-5m. Međutim, ovo su neke opšte smernice. Mnoge ukrasne forme imaju uske, stubaste, loptaste ili žalosne krošnje. Stručno lice u rasadniku će vam reći kakav oblik krošnje formira biljka koju ste izabrali i do koje veličine poraste.

Nega četinara nakon sadnje

Zalivanje nakon sadnje je obavezno. Na ovaj način će se koren brzo uhvatiti za zemlju i biljka neće trpeti šok nakon presađivanja. S obzirom da sadimo u jesenjem periodu, nastavljamo zalivanje samo kad su topli dani bez padavina, a zemlja suva. Ako ste posadili biljku na otvorenom, ona će dobiti vlagu od kiše, rose i snega. Međutim, biljke u saksijama i žardinjerama morate zalivati i u toku jeseni, pa i zime. Kako i koliko često, pročitajte u tekstu Četinari U Saksijama: Kako Ih Čuvati Preko Zime. 

Malčiranje nije obavezno ali je preporučljivo. Malč je zaštitni sloj od prirodnog materijala (borova kora, piljevina, suvo lišće, a ponekad i sitno kamenje). Treba ga rasporediti oko stabla, u sloju debljine 5 - 10 cm, u zoni korena. Ne treba zatrpavati stablo kako ne bi trunulo. Malčiranje štiti zemlju od preteranog hlađenja, zadržava vlagu, poboljšava strukturu zemljišta i obogaćuje tlo hranjivim materijama. Malč od borove kore možete naći u prirodnoj boji ili farban, pa je dekorativan, kao i kamenčići.

Zimzelene vrste koje preporučujemo

Svojom lepotom i elegancijom četinari su na vrhu liste ukrasnih vrsta. U moru varijeteta naći ćete sigurno nešto za sebe. Najbolje je da ih kombinujete sa zimzelenim žbunovima koji sjajno lišće zadržavaju cele godine. Mnoge trajnice (perene) niskog rasta opstaju i u toku zime, pa su zgodne za žardinjere ili cvetnjake.  

1. Niske četinare sadimo u prvi plan ili ukrasne posude: Thuja occidentalis "Tiny tim", Thuja occidentalis "Teddy", Pinus mugo "Mops", Chamaecyparis lawsoniana "Ellwoodii", Chamaecyparis obtusa "Nana Gracilis",  Picea conica, Juniperus horizontalis "Blue chip i mnogi drugi.

2. Četinari srednje visine mogu se naći u raznim bojama i oblicima. Najzanimljivije su kalemljene forme sa oblikovanom krošnjom (topijari). Možda su malo skuplji, ali će biti prava zvezda vašeg vrta. Evo nekih:  Cupressocyparis leylandii pyramidalis, Juniperus sqamata "Blue Star",  Pinus nigra "Pom pom",  Cedrus atlantica "Glauca Pendula" ...

3. Visoki četinari, zbog svoje veličine, sade se u zaleđu. Kao soliterna stabla dominiraju u vrtu ili formiraju zelene kulise kao pozadinu. Najlepše vrste teško je izabrati, ali evo nekoliko primeraka po mom skromnom mišljenju: srebrna smrča (Picea pungens "Glauca"), Cryptomeria japonica, crni bor (Pinus nigra), plavi hamaeciparis (Chamaecypariss lawsoniana "Columnaris"), atlaski kedar, ali i mnogi drugi.

4. Zimzeleni lišćari visoki: ovde apsolutno dominira zimzelena magnolija (Magnolia grandiflora), sa svojim sjajnim lišćem i krupnim mirisnim cvetovima. Veoma popularne su fotinije - zimzelene, sa crvenim vrhovima krošnje. Ovo je žbunasta vrsta, ali često kalemljena, pa formira mala stabla. Tako se može kalemiti i lovorvišnja, koja sjajno uspeva kod nas.

Tropske vrste: limun, mandarina, maslina, eukaliptus formiraju mala stabla koja lepo pašu u svakom vrtu, ali teško prezimljavaju naše zime na otvorenom. Ako ih posadite u saksijama, mogu ulepšati zatvorenu terasu. Međutim, vodite računa da je optimalna temperatura za prezimljavanje 4-15°C.

5. Zimzeleno žbunje: moj favorit je definitivno Euonymus (kurika). Zimzeleni žbunovi u različitim bojama: od tamno zelenog, preko žutog, belo-šatiranog, pa do onih koji u jesen dobiju crvenkaste vrhove. Krupnolisni, sitnolisni, puzavi, uspravni... izbor je velik i svi su divni. Dobro podnose orezivanje, niske temperature, brzo rastu i idealno se kombinuju sa plavičastim, zelenim ili žutim četinarima.

Aukuba je još jedna zahvalna vrsta. Može da formira niže stablo ili žbun i odlično raste u senci. Njeni zeleno-žuti listovi odlično se slažu sa tujama ili nekim drugim četinarom zelene krošnje.

Skimmia, dosta popularna zimzelena vrsta, prelepo izgleda sa tamnim zelenim listovima i cvastima koje se javljaju početkom zime. Cvetići mogu biti crveni ili beličasti kao kod Skimmia japonica "White globe" .

Božikovina (Ilex) još jedna je dekorativna vrsta. Međutim, iako dobro podnosi hladne zimske temperature, smeta joj jako sunce u toku leta. Zbog toga je najbolje saditi je u hladu visokih stabala ili u senci zida.

Lepota zimske bašte

Kada se letnje boje ugase i ostanu samo gole grane stabala, četinari ponosno stoje u punoj lepoti. Njihove krošnje u raznim nijansama zelene boje stvaraju elegantne kulise i savršen su kontrast sa belinom zimskog snega. Na toj osnovi dolaze do izražaja crveni šipak ruže, oranž bobice pirakante i drugi jesenji plodovi. Neke vrste na niskim temperaturama dobijaju purpurnu, crvenu ili ljubičastu boju četina, a mraz i inje ističu iglice borova i smrča. Zimzeleni lišćari dopunjuju ovaj zimski pejzaž i ublažavaju sliku koju čine dostojanstveni četinari. Zimski prizor možete upotpuniti ukrasnim travama ili biljkama koje cvetaju na niskim temperaturama. Koje to vrste dobro podnose zimu pročitajte u tekstu 10 Biljaka Za Rascvetalu Baštu Do Kasne Jeseni.

Odgovarajuća kombinacija zimzelenih vrsta i četinara stvoriće idiličnu sliku u vašem vrtu. Planskom sadnjom ovih dugovečnih biljaka vaša bašta će lepotom i harmonijom oduševljavati čak i u toku zime, kada priroda spava.