Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 08 September 2025

Hits: 14488

• lukovice
• perene
• jesenje ruže
• jesenje cvetanje
• dvogodišnje cveće

Možda vam se čini da letnja vrućina znači kraj za nežne cvetnice u vašoj bašti, ali nije tako.

Miholjsko leto i topla jesen obojiće vaš vrt toplim bojama. Sada je poslednji momenat da planirate sadnju. Ovih 10 biljaka će cvetati sve do prvih mrazeva, pročitajte savete kako da ih negujete.

Koje cveće se sadi u toku leta?

Kraj leta i početak jeseni (avgust-septembar) vreme je kada se seju i sade dvogodišnje cvetnice. Neke biljke će cvetati u toku ove sezone, a drugima je potrebno da prođu period mirovanja preko zime, kako bi obrazovale cvetove u rano proleće. Kod većine vrsta sade se već formirane sadnice, ali ima i onih koje gajimo setvom semena. Isto tako, još uvek možete posaditi trajnice (perene) koje su gajene u posudama, a cvetaju do kasne jeseni. 

U nastavku sledi opis koje cvetnice sadimo u toku leta i kakvu negu zahtevaju.

1. Dan i noć (Viola tricolor)

Ovaj dražesni cvetak je svima poznat. Niskog rasta, javlja se u mnogo veličina i različitih boja. Najbolje uspeva na svetlim ili polusenovitim mestima, uz redovno zalivanje.

Možete ih saditi u cvetnjak ili kamenjar, kao borduru ili u veće saksije i žardinjere. Ovo je dvogodišnja vrsta, što znači da raste u toku leta i jeseni, a cveta u kasnu jesen i narednog proleća. Viola tricolor odlično podnosi niske temperature, pa se cvetovi zadržavaju i u toku blage zime.

• Setva semena: krajem jula - početkom avgusta, uz redovno zalivanje
• Presađivanje: nakon 3-4 nedelje
• Cveta do aprila-maja, tada počne da joj smeta temperatura u porastu

Pored Viole tricolor, krajem leta se seju, a u proleće cvetaju i neke druge dvogodišnje vrste, kao što su Bele Rade (Bellis perenis), Nezaboravak (Myosotis alpestris) i Turski karanfil (Dianthus barbatus).

2. Ukrasni kupus (Brasica oleracea)

Na ovoj neobičnoj i popularnoj biljci najlepši su listovi koji formiraju široku prizemnu rozetu. Postoje različiti varijeteti, od zeleno - bele, preko ružičaste i lila, pa do ljubičaste boje. Ukrasni kelj se od kupusa razlikuje po kovrdžavom lišću i zbog toga je možda još dekorativniji. 

Ukrasni kupus izuzetno dobro podnosi hladnoću. Zbog toga može biti ukras bašte cele zime. 

I ovo je dvogodišnja vrsta, što znači da se seje u toku leta, a cveta sledeće sezone. Međutim, cvet ukrasnog kupusa nije dekorativan, najlepša je glavica u jesen. Kupus traži redovno zalivanje, kako bi se oblikovala lepa rozeta. Ipak, budite umereni, da ne bi trunuo.

• Setva semena: jul-avgust, na toplo i delimično zasenčeno mesto.
• Presađivanje: na stalno mesto kada biljčice dobiju 4-6 listova. Treba ih posaditi dublje, a donji par listiva zagrnuti zemljom. Obavezno dobro zaliti.
• Cvetanje: dekorativne glavice sa listovima obrazuju se u toku jeseni

3. Ukrasni slez (Malva silvestris)

Impozantne stabljike ove prelepe biljke narastu i do 2 metra, sa krupnim cvetova u različitim nijansama ciklama, purpurne, ljubičaste i bele boje. Ovo je višegodišnja zeljasta cvetnica - nadzemni deo se preko zime osuši, a u proleće ponovo izraste.  Dobro podnosi sušu i visoke temperature. 

Ukrasni slez sadite u soliternim grupama kao vidljiv detalj u vrtu. Možete ih rasporediti kao pozadinu u spratnoj sadnji, gde su u prvom planu niže biljke. 

• Setva semena: ako sejemo u periodu maj-jun, biljke će cvetati iste godine, a posejane u avgustu-septembru cvetaju sledećeg proleća. 
• Sadnja mladih biljaka: ako želite da biljke cvetaju još ove godine, kupite već formirane sadnice u kontenerima. Možete ih presađivati u toku cele sezone, ali obavezno redovno zalivajte, kako bi se biljka ukorenila.
• Cvetanje: u zavisnosti kad su biljke posejane, cvetaće od juna, pa do kraja oktobra.

4. Jesenji šafrani (Crocus sp.)

Šafrani su prvi vesnici proleća i uvek im se radujem. Žuti, beli, lila ili šatirani - svi su jednako lepi. Postoje i one vrste koje cvetaju već iste jeseni, kao poslednji zraci letnjeg sunca. 

Krokusi se razmnožavaju lukovicama. Kod jesenjih vrsta (vrste Crocus thomasii, Sternbergia lutea, Colchicum autumnale) sadnja je početkom avgusta, a šafrani koji će cvetati u rano proleće sade se u septembru - oktobru. Lukovice treba zaliti, ali obazrivo, jer su njihovi mesnati listovi rezerve hrane i vode. Ako preteramo, vrlo lako istrunu.

• Sadnja: početkom avgusta, na dubinu 8-10 cm.
• Cvetanje: kraj septembra - oktobar

5. Vres (Calluna vulgaris)

Ova zimzelena cvetnica već dugo je popularna u našim baštama. Niski gusti busenovi sa mnogobrojnim cvetićima bele roze ili ciklama boje brzo se razbokore, pa mogu prekriti veće površine. Vres je dekorativan cele zime, a možete ga saditi u kamenjarima, kao bordure ili u žardinjerama. Uspešno raste na kiselom i siromašnom zemljištu, bilo ono suvo ili vlažno. Voli osunčana mesta.

• Sadnja: od proleća, do kasne jeseni. Kupite biljke koje su u dobrom stanju, sa dosta pupova. Nakon presađivanja zaliti odstojalom ili mekom vodom.
• Cvetanje: od avgusta do oktobra, a zahvaljujući blagim zimama, cvetovi se mogu zadržati i do proleća

6. Hrizantema (Chrysanthemum indicum)

Hrizanteme s razlogom zovu još i "jesenje ruže". Prelepi grmovi puni sitnih cvetova obojiće vašu baštu kada ostale cvetnice krenu da venu. Postoje sorte koje cvetaju već u toku leta, a one druge tek krajem oktobra.

Hrizanteme vole sunčane pozicije i traže puno vode. Zalivajte ih svaki dan, pogotovo u fazi cvetanja, kada biljka ima pojačane zahteve za vlagom. 

Ovo su višegodišnje cvetnice i uz pravilnu negu uspešno će rasti i cvetati godinama.

• Sadnja: mlade biljke proizvedene iz reznice sadimo na stalno mesto od maja, ali najčešće kupujemo hrizanteme pred cvetanje, krajem leta.
• Cvetanje: ako biljke presadimo u zemlju ili veliku posudu, uz redovno zalivanje cvetanje se produžava do kasne jeseni. Određeni varijeteti podnose i mrazeve.
• Održavanje preko zime: pri kraju cvetanja biljku treba nešto ređe zalivati kako bi stablo odrvenelo. Suve cvetove i deo krošnje ćemo orezati, a hrizantemi i u toku suvih zimskih dana treba umerena vlaga. U proleće opet orežemo izmrzle listove i grančice, a sa buđenjem vegetacije i hrizantema će krenuti sa rastom. Biljke u saksijama bolje je skloniti u zaštićen, ali svetao prostor koji se ne greje. Zalivati jednom u desetak dana.

7. Lepa kata (Aster chinensis)

Cveće iz bakine bašte - Lepa Kata se javlja u bezbroj boja i varijeteta. Višegodišnja, zeljasta vrsta; neke sorte cvetaju ranije, a druge, opet od oktobra do prvih mrazeva.

Asteri vole osunčana mesta i redovno zalivanje. Biljka pušta podzemne izdanke koje lako možemo presaditi i tako je razmnožiti. U poznu jesen, kad precvetaju, treba ih orezati, a biljka će sledeće sezone ponovo krenuti sa rastom.

• Setva: Lepa Kata posejana u proleće cvetaće od jula, a ako sejemo u julu-avgustu, cvetaće tek sledeće godine. 
• Sadnja: ako želite da Lepa Kata cveta ove jeseni najbolje je kupiti već formirane biljke u saksiji, pa ih presaditi na stalno mesto. Asteri se lako razmnožavaju deobom bokora sa delom podzemnog stabla. Obavezno je redovno zalivanje - svaki drugi dan. U slučaju duge i tople jeseni cvetaće još ove sezone.
• Cvetanje: ako su posađene prethodnih godina, Lepe Kate cvetaju od jula. Jesenji Asteri dobijaju cvet u oktobru koji traje dok ne počnu mrazevi. 

8. Echinacea

Postoje zeljaste trajnice (perene) koje dobro podnose topla leta i bogato cvetaju. Jedna od njih je ehinacea, ružičasta lepotica letnje bašte. Poznajemo ju kao lekovitu biljku, ali to je jedna izdržljiva cvetnica izuzetne lepote. Sada već postoje varijeteti u različitim bojama, pa kombinujte kako vama odgovara.

Ehinacea dobro podnosi visoke temperature i traži osunčane pozicije, uz redovno zalivanje. U kasnu jesen nadzemni deo se suši, a s proleća biljka ponovo raste, još bujnija. Uzgoj ehinacee od semena do cveta je dug proces, ali možete naći već razvijene biljke za sadnju.

• Setva: u proleće (posle mrazeva) ili u jesen (septembar - oktobar). Seme voli hladnije zemljište i redovno zalivanje. Do presađivanja treba da prođe duže vreme (50-80 dana), a biljke uzgojene iz semena retko cvetaju prve godine.
• Sadnja: većina rasadnika ukrasnog bilja u svojoj ponudi ima ehinaceu. Kupite sadnice u saksiji, koje su već u cvetu. Možete ih presađivati celo leto, uz redovno zalivanje.
• Cvetanje: ehinacea cveta celo leto - od jula do oktobra. Precvetale glavice treba otkidati - tako se potencira razvoj novih cvetova. 

9. Rudbeckia

Još jedna trajnica koja voli toplo leto. Crnooka Suzana je perena koja bujno raste i bogato cveta, mnoštvom malih sunaca. Dobro podnosi visoke temperature i sušu, a cveta do kraja oktobra.

• Setva: u maju, kada prođe opasnost od  mraza, a temperatura pređe 15°C. Seme prethodno treba stratifikovati u vlažnoj zemlji na niskoj temperaturi. 
• Sadnja: Kupite sadnice u saksiji, koje su već u cvetu. Možete ih presađivati celo leto, uz redovno zalivanje. Busen biljaka starih više godina možete podeliti, početkom proleća ili nakon cvetanja.
• Cvetanje: "Crnooka Suzana" cveta celo leto - od juna do kasne jeseni. 

Ima još perena koje bogato cvetaju celo leto, sve do hladnih jesenjih dana. Gaillardia, Lupinus, Neven, Helenium i Sedum zajedno sa ukrasnim travama ulepšaće vaš vrt ili terasu do prvih zimskih dana.

10. Dalija

Ove južnoameričke lepotice cenjene su u celom svetu. Mnogo je varijeteta (preko 40) različitih po boji, obliku i veličini cveta. Dalije (georgine) cvetaju celo leto, sve do jesenjih mrazeva. Niže sorte možete gajiti u saksijama, a one čije stabljike rastu preko jednog metra sadite u baštu, uz oslonac.

Vole sunčevu svetlost, rastresito i umereno vlažno zemljište, a treba ih zaštititi od vetra i suše. Detaljnije o uzgoju Dalija pročitajte na site-u baštovanka.rs.

• Setva: seme sejemo u martu, u zaštićenim uslovima. Kada biljke dobiju 4 lista treba ih pikirati. Umaju se sade na otvoreno, gde čće razvijati bokor i podzemno stablo - gomolj. Ove dalije neće cvetati ove godine, tek nakon 2-3 sezone, kad gomolj bude dovoljno velik.
• Sadnja: Kupite gomolj dalije i posadite ga u saksiju ili baštu u maju mesecu, kada temperatura pređe 15°C. Pupoljci treba da su okrenuti prema gore i posle sadnje treba da "vire" na površini zemlje. Druga opcija je da kupite već formirane biljke, pa ih presadite u baštu ili ostavite da cvetaju u saksiji. Mnogi rasadnici cveća u ponudi imaju sadnice georgina.
• Cvetanje: dalije počinju da cvetaju polovinom jula, a vašu baštu će krasiti sve do jesenjih mrazeva. 

U jesen se sade lukovice prolećnog cveća

Narcisi, zumbuli i šafrani prvi oboje našu baštu u rano proleće. Oni se razvijaju iz lukovica koje treba saditi u toku septembra. Ove vrste moraju proći period niskih temperatura kako bi se formirao cvet. Zbog toga ih nemojte unositi u zaštićene prostore preko zime, sadite ih na otvorenom. Više o sadnji jesenjih lukovica pročitajte u tekstu: Sadnja lukovica.

 

Kombinacija letnjih cvetnica i ukrasnih trava, dobro planirana sadnja učiniće da uživate u vašem vrtu do početka zime. Kraj leta i topla jesen donose bogatstvo boja i različite teksture, oblike - čak i mirise. Ne zaboravite da je najvažnija pravilna nega: zalivanje, prihranjivanje i orezivanje. Tada će vaše biljke zablistati na vrhuncu svoje lepote.

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 29 June 2025

Hits: 3867

• biljke koje vole sunce
• bonsai
• adenium
• orezivanje

Ako želite bonsai drvce koje prelepo cveta Adenium ili Pustinjska ruža je biljka koju tražite. Neobično zadebljalo stablo, sjajni zeleni listovi i krupni ružičasti cvetovi čine ga neodoljivim.

Voli sunce, ne voli da je stalno mokra i odlično podnosi orezivanje.

Naučite kako da negujete bonsai adenium kao iskusni bonsaista, čak i ako ste potpuni početnik.

Tri stvari koje adenium voli

Ako želite da vaš adenium postigne svoj pun potencijal, obratite pažnju na sunce, zalivanje i orezivanje. Kada, kako i koliko, pročitajte u nastavku.

Sunce, sunce i još malo sunca!

Adenium obožava leto! Jedna je od retkih biljaka kojima ne smeta direktno sunce. Koje još biljke uspešno rastu u letnjim uslovima možete pročitati ovde. Da bi formirao moćno stablo i krošnju bogatu cvetnim pupovima, adeniumu je potrebno najmanje 5-6 sati direktne svetlosti svakog dana. Idealno mesto za njega je prozor / terasa sa južne strane ili direktno osunčano dvorište. 

Ako vaš adenium raste u zatvorenom prostoru, birajte najsvetliju poziciju. U toku zime, ako primetite da gubi listove, to je znak da mu je potrebno dodatno osvetljenje. Premestite ga na osunčani prozor ili koristite LED lampe za biljke.

Zalivajte umereno

Jedna od najčešćih grešaka je preterano zalivanje adeniuma. Adenium je sukulent, što znači da višak vlage čuva u zadebljalom stablu i korenu. Previše vlage izazvaće truljenje.

Ipak, bonsai adenium u plitkoj saksiji zahteva redovno zalivanje. Isto tako, kada je cvatu, adenium ima pojačane potrebe za vlagom. Tako će i cvetovi duže trajati.

• Leti zalivajte kada se gornji sloj zemlje potpuno osuši. To znači svaka 2-3 dana.
• Zimi smanjite zalivanje. Dovoljno je jednom u 2-3 nedelje.
• Uvek koristite vodu sobne temperature.
• Neka se višak vode slobodno procedi kroz zemlju - zadržavanje vlage oko korena izaziva truljenje.

Zemlja i saksija

Adenium, kao i ostale sukulente, zahteva rastresitu, dobro dreniranu zemlju. Najbolja je mešavina treseta ili humusa, peskovite zemlje i perlita. 

Ako je vaš adenium oblikovan kao bonsai, posadite ga u plitku saksiju. Tako će njegovo neobično stablo sa izraženom stopom (caudex) zadebljati i poprimiti originalan oblik.

Saksija mora imati rupe za drenažu. Najbolje su keramičke posude dovoljno velike da biljka bude stabilna. 

Presađivanje adeniuma preporučuje se svake 2-3 godine, najbolje krajem proleća. Umereno orežite koren i prosušite supstrat pre sadnje. Nakon presađivanja ne zalivajte biljku par dana. na ovaj način se izbegava razvoj truleži.

Orezivanje i oblikovanje podstiče cvetanje

Adeniumi vole orezivanje. Na ovaj način oblikujemo krošnju bonsai biljke, ali i potenciramo bujno cvetanje. 

Najbolje vreme za orezivanje je kraj zime i početak proleća, pre nego što krene s rastom. Međutim, ne smeta mu ni ako ga šišate u toku sezone.

Kada odsečete vrh grane, na njoj se obrazuju dve bočne. Adenium formira cvetove na ovogodišnjim izdancima, pa, što više grana - biće više cvetova. 

Ako zasečete biljku, ona luči mlečni sok. Ova supstanca je otrovna, kao i kod oleandera (ove dve vrste pripadaju istoj familiji Apocinaceae ). Zbog toga koristite rukavice.

Par saveta za orezivanje:

• koristite sterilisane makaze
• rezovi treba da su čisti i oštri (bez gnječenja tkiva), odmah iznad čvora lista
• skratite duže grane, krošnja će biti gušća
• uklonite suve ili oštećene grane

Bonsai tehnika oblikovanja žicom može se primeniti i kod adeniuma. na ovaj način možete menjati položaj grana i oblik krošnje. Ne mojte previše čvrsto namotavati žicu oko grane. Brzo zadebljaju, pa možete oštetiti koru.

Prihranjivanje

Da bi cvetao obilno, adenium mora imati dovoljno hranjivih materija. Bonsai je posađen u maloj količini zemlje, a u toku proleća i leta biljka intenzivno raste i obrazuje cvetove. Za to joj je potrebna prihrana, jednom mesečno, đubrivo bogato fosforom i kalijumom. To podstiče formiranje pupoljaka i jača korenov sistem.

Zimsko mirovanje

Tokom jeseni i zime vaš adenium bonsai miruje, odmara, kako bi skupio snagu za proleće. Prezimljava u zatvorenom prostoru, raste sporije, a cvetanje prestaje. Odbacuje deo lišća i to je prirodan proces u ovoj fazi. 

• Smestite ga u svetlu prostoriju, sa temperaturom od 10-15 °C.
• Smanjite zalivanje, jednom u 2-3 nedelje.
• Ne prihranjujte do proleća.

 

Adenium bonsai, egzotičnog izgleda i raskošnih cvetova, impozantan je primerak. Potrebne su tri stvari kako bi zablistao: sunce, orezivanje i umereno zalivanje.

I, naravno, ljubav. A ovakvog lepotana ne možete ne voleti.

 

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 15 June 2025

Hits: 5943

• prihrana
• zemlja za orhideje
• zalivanje orhideja

Orhideje - elegantne i pune raskošnih cvetova, veoma su popularne i omiljene sobne biljke. Međutim, tako delikatne, često pate u toku leta. 

Saznajte koji su najčešći letnji problemi sa orhidejama i šta treba preduzeti da biste spasili svoju biljku.

Zašto orhidejama opadaju cvetovi tokom leta?

Cvetovi orhideja su dugotrajni, na biljci mogu ostati i više meseci. Po precvetavanju opadaju i to je normalna pojava. Međutim, ako  otpadnu prerano i bez vidljivog razloga, moguće je da orhideja pati. Biljke su najosetljivije u periodu cvetanja, pa i najmanja promena izaziva šok. Uzrok može biti sledeći:

• Toplotni stres - Povećana temperatura (iznad 30°C) i izloženost jakom suncu dovode do pojačane transpiracije (odavanja vode) kod biljke. To izaziva uvenuće, sušenje i opadanje cvetova.
• Promena mesta - Ako ste orhideju premestili iz jedne sredine u drugu (npr. iz klime na topli prozor) ova promena izaziva šok kod biljke.
• Promaja - Orhideje su osetljive na direktan udar vazduha. Zbog toga ih ne treba držati u blizini otvorenog prozora ili klime.

Orhideja najviše voli svetlo mesto, daleko od direktnog sunca i klima uređaja. Ne voli da ju mnogo pomerate, pa joj od početka obezbedite odgovarajuću poziciju, sa dovoljno vlage u vazduhu.

Žuti listovi orhideje, šta je uzrok?

Ako primetite da listovi žute, to je siguran znak da nešto nije u redu. Najčešći razlozi su:

• Previše direktnog sunca - Sunčevi zraci mogu "spržiti" listove. Na mekom tkivu stvara se ožegotina.
• Nepravilno zalivanje - Orhideje vole vlažan, ali ne stalno mokar supstrat. Odgovarajuća mešavina zemlje za orhideje je rastresita, pa dobro propušta vodu. Ali, nemojte zaboraviti da je zalivate - sigurno će se osušiti. Sivi korenovi su znak da je žedna.
• Loša drenaža - Ako se voda zadržava u saksiji koren trune, a listovi žute. Orhideje u prirodi rastu na kori drveta, pa se višak vode slobodno cedi, ne zadržava se oko korena.
• Nedostatak hranjivih materija - Tokom leta i kada je u cvetu, orhideji je potrebno više hrane. Prihranjujte ih dva puta mesečno, specijalnom prihranom za orhideje i obavezno sa blagim rastvorom.

Greške kod negovanja orhideja u toku leta

1. Zalivanje u najtoplijem delu dana - Ovde važi pravilo kao i za sve biljke: izbegavamo navodnjavanje u toplom periodu. Treba zalivati ujutro ili uveče, kad vrućina jenjava.
2. Zalivanje hladnom vodom - U ovoj situaciji biljka trpi šok, niska temperatura može oštetiti koren i usporiti rast. Najbolje je zalivati odstojalom vodom sobne temperature.
3. Preterano orošavanje - Voda koja se zadržava između listova izaziva truljenje tkiva. Bolje je brisati ih vlažnom krpom ili u blizini biljke postaviti posudu sa vodom koja će isparavati.
4. Prostor bez ventilacije - To su idealni uslovi za razvoj gljivica i truleži. Mesto na koje ste smestili vašu orhideju treba da ima dobru ali umerenu cirkulaciju vazduha.

Kako spasiti orhideju pod stresom?

Ako je vaša orhideja odbacila cvetove, a listovi su požuteli i izgleda beživotno, nemojte ju odmah "sahraniti". Evo kako možete pokušati da ju spasite:

• Proverite koren - Zdrav koren ima zelenu ili srebrnastu boju, čvrst je na dodir. Izvadite busen iz saksije, pa sve mekane, braon korenove pažljivo uklonite sterilnim makazama.
• Presađivanje u svežu zemlju - Orhideje vole vazduh oko korena. Zato se sade u specijalni supstrat za orhideje. Ova mešavina se sastoji od krupnih komada kore bora, kokosovih vlakana, perlita ili mahovine, koji obezbeđuju dobru drenažu.
• Skratite oštećene listove - Sve listove koji su suvi ili truli treba ukloniti. Uvek koristite čiste makaze - orhideje su vrlo osetljive na infekcije.
• Stavite biljku na svetlo mesto - Pokušajte da orhideji obezbedite idealne uslove, kako bi se oporavila i ojačala.
• Pazite kod zalivanja - Ne preterujte sa vlagom, jer je ona glavni uzročnik truleži. Zapamtite: zalivate kad korenovi postanu srebrnosivi.

 

Orhideje su jedna od osetljivijih vrsta, pa je letnji period prilično težak za njih. Pažljivo posmatrajte, vaša orhideja vam šalje signale. Naučite da prepoznate simptome i prilagodite uslove potrebama biljke. Uz jednostavnu negu vaša mezimica će vas opet obradovati cvetovima.

Details

Written by: Radmila Vejin

Category: Blog

Published: 31 May 2025

Hits: 3967

• četinari
• zimzeleno žbunje
• vegetativno razmnožavanje
• stratifikacija

Ukrasni četinari svojom lepotom plene tokom cele godine. Toliko različitih oblika, formi i boja. Pogodni su za sadnju u saksijama, kao i na otvorenom; pojedinačno ili u grupi.

Ali, kako ih razmnožiti? Može li se dobiti mlada biljka u kućnim uslovima?

Slede  jednostavna uputstva za ožiljavanje i setvu četinara. Uz našu pomoć uspećete, bez prethodnog znanja, da uzgojite vašu prvu "jelkicu".

Kako se razmnožavaju četinari?

Zimzelene vrste se, kao i sve biljke, mogu razmnožiti na dva načina:

1. generativno (polnim putem) - semenom
2. vegetativno - reznicama i kalemljenjem.

Važno je znati sledeće: kod ukrasnih četinara razlikujemo osnovnu vrstu i kultivar / varijetet. Kultivari i varijeteti se od osnovne vrste, od koje su nastali, razlikuju po izgledu, boji, veličini četina, porastu, obliku krošnje i nekim drugim karakteristikama.

Ove osobine su trajne, ali se ne prenose na potomstvo setvom semena. Ako posejete seme iz šišarki smaragdne tuje (Thuja occidentalis "Smaragd") koja je kultivar zapadne tuje, dobićete mlade biljke zapadne tuje (Thuja occidentalis) koja je osnovna vrsta. Ove dve biljke razlikuju se po boji, obliku krošnje i visini.

Kultivari i varijeteti se razmnožavaju ožiljavanjem reznica i kalemljenjem. Samo na ovaj način se dobija mlada biljka ista kao majka.

Reznice četinara

Razmnožavanje četinara reznicama je najlakši način. Ovako dobijene biljke imaju iste osobine kao matična - ona sa koje smo uzeli reznicu. 

Pored toga, brže rastu i sazrevaju od četinara dobijenih setvom semena. 

Reznica je deo grančice koju ćemo pobosti u supstrat, a ona će razviti koren. Dužina treba da je 10-15 cm, odseca se oštrim nožem, kosim rezom, tako da na donjem delu ostane malo starog drveta (peta).

Vreme uzimanja reznica je period kasnog leta-rane jeseni (avgust-oktobar). Četinare razmnožavamo poluzrelim reznicama. To znači da uzimamo grančice u periodu kada one iz zeljastog prelaze u drvenasto stanje. Vršni deo reznice je ovogodišnji, a donji deo prošlogodišnji.

Supstrat za ožiljavanje reznica treba da je rastresit. Napravite mešavinu peska i humusa u odnosu 40:60. Time napunite sandučiće i navlažite vodom.

Ožiljavanje ukrasnih četinara u 4 koraka:

1. Pravilno odsecite reznicu, sa malo pete (drveta pri osnovi). Skinite četine sa 2-3 cm donjeg dela, pazeći da ne polomite stabljiku ili nagnječite tkivo.
2. Donji deo reznice umočite u hormon za ožiljavanje. U kućnoj varijanti umesto hormona koristi se cimet, med, aktivni ugalj ili vrbina voda. Ovaj postupak nije neophodan, ožiljavanje je moguće i bez pomoćnih sredstava.
3. U supstratu koji smo pripremili tankim štapićem bušimo rupicu dubine 3-5 cm i u zemlju pobodemo reznicu (donji deo). Prstima blago pritisnemo zemlju da prione oko reznice. Razmak između reznica treba da je 3-5 cm, kako se ne bi dodirivale. Tako se sprečava razvoj bolesti.
4. Sandučiće sa reznicama četinara smestite na polusenovito, ali toplo mesto (18-24 °C). Održavajte stalnu vlagu umerenim zalivanjem i orošavanjem, a isušivanje sprečite tako što ćete pokriti sandučić providnim najlonom, staklenim ili pvc poklopcem. Obavezno poklopac malo podignite, kako bi omogućili ventilaciju i sprečili razvoj buđi.

I to je to. Sada čekate, a uz pravilnu negu četinari obrazuju koren za 2-3 meseca. Nakon toga ih presadite u pojedinačne saksije.

Greške kod ožiljavanja reznica

Kada stavljate reznice četinara na ožiljavanje, morate obratiti pažnju na tri stvari:

• Gustina reznica ne sme biti prevelika. Previše vlage će se zadržati između njih, nije moguća cirkulacija vazduha, pa će se razviti plesanj i trulež. Najbolje je da su jedna od druge udaljene 3-5 cm. Za pobadanje reznica možete koristiti kontejnere za biljke sa pojedinačnim ćelijama za svaku reznicu.
• Vlažnost treba da je odgovarajuća.  Zemlja treba da je propusna (dodajemo pesak), a zalivamo umereno. Pazite da ne presuše, ali i natopljenost vodom nije dobra, izaziva truljenje. Orošavanje je poželjno, jer tako stvaramo vlažnu atmosferu. Reznice u ovim uslovima slabije transpirišu (odaju vodu preko listova) i mogu nesmetano da obrazuju koren. Međutim, i u ovom slučaju je neophodno svakodnevno provetravanje.
• Svetlost je obavezna kako bi zeleni deo reznice ostao živ. Samo uz pomoć sunčeve svetlosti vrši se fotosinteza - proizvodi se hrana u biljci. Samo zdrava i snažna reznica može da obrazuje koren. Pored toga, sunce daje toplotu koja je neophodna za ožiljavanje. Ipak, prejako sunce ne odgovara biljkama. Spržiće ih, a u uslovima povećane vlažnosti reznica se "skuva" i propada. Smestite ih u "prošaranu" senku. Ako nema sunca, koristimo lampe za biljnu proizvodnju.

Setva semena četinara

Seme četinara se nalazi u šišaricama. Sazreva na kraju sezone (u jesen) ili sledećeg proleća. Tada se šišarke otvaraju i semenke ispadaju. Neke vrste imaju dobru klijavost (tuja, smrča, omorika, tisa, kleka), pa seme klija u prirodnim uslovima.

Druge vrste (jele, borovi), opet, ne klijaju tako lako, pa treba izvršiti stratifikaciju semena pre setve. Najčešće se to radi tako što se seme potopi u vodu, drži neko vreme na odgovarajućoj temperaturi ili se semenjača ozleđuje. Ovaj proces je drugačiji za različite vrste i ima za cilj da podstakne klijanje semena.

• Setva zrelog semena se vrši u proleće. Supstrat je mešavina treseta, peska i komposta. Seme se seje na dubinu od 2-3 cm. Za klijanje semena potrebna je temperatura i vlaga. Optimalno je 18-22 °C i umereno, ali redovno zalivanje. 
• Pikiranje se vrši kada klijanci porastu do veličine od 4-5 cm i imaju 2-4 prava listića.To znači da ih presadite pojedinačno u manje saksije, kako bi imale dovoljno prostora i zemlje. Smestite mlade biljke u polusenku bašte ili dvorišta, zalivajte svaka dva dana, a možete ih prihranjivati jednom mesečno.
• Presadite mlade četinare u rano proleće,  na otvoreno mesto ili u veće saksije.

Četinari iz semena rastu sporo, potrebno je 3-5 godina kako bi se mlada biljka formirala.

Setvom semena se razmnožavaju osnovne vrste četinara. Oni se koriste za ozelenjavanje, žive ograde i kao osnove za kalemljenje. 

Kalemljenje

Ovo je postupak spajanja dve različite biljke, kako bismo dobili novu sa poboljšanim osobinama. Kod kalemljenja imamo osnovu - to je biljka koja ima koren i stablo i na nju kalemimo plemku. Za osnovu se uzima mlada biljka bora, smrče ili jele. Plemka ili kalem grančica je vršni izdanak vrste ili varijeteta čije osobine želimo na novoj biljci. To može biti plava boja četina, usko piramidalna krošnja, "žalosna" (padajuća) forma, otpornost na mehaničke povrede i slično.

Kalemljenje se vrši bočno, pod koru. Nakon srastanja kalema osnova se postepeno skraćuje, a plemka preuzima ulogu glavnog stabla. Potrebno je dosta vremena da biljka naraste i postane reprezentativna, pet i više godina (zavisno od vrste)

Kalemljenje je delikatan način razmnožavanja četinara i definitivno nije za početnike. Najbolje je to prepustiti veštim i iskusnim proizvođačima sadnog materijala.

Nega mladih biljaka

Četinari su biljke koje se sporo razvijaju. Prvih godina rastu u visinu, a nakon toga buja krošnja, a biljka postaje gušća i poprima izgled karakterističan za vrstu, odnosno kultivar.

Važno je napomenuti da četinari imaju period mirovanja u toku zime. To znači da i mlade biljke, tek ožiljene i presađene ove jeseni prezimljavaju na hladnom mestu. Ne unosite ih u tople prostorije. Biljkama treba niska temperatura kako bi tkiva odrvenela. Možete ih smestiti u plastenik, hodnik bez grejanja ili neko drugo svetlo i hladno mesto. Obavezno je povremeno zalivanje, kako se biljka ne bi osušila preko zime.

Više o tome kako da negujete četinare u toku zime, kao i u letnjem periodu pročitajte u tekstovima na ovom sajtu.

Koje četinarske vrste razmnožavati?

Neki četinari se lakše razmnožavaju, dok za druge vrste treba malo više znanja i strpljenja. 

Tuje (Thuja sp.) se veoma uspešno ožiljavaju. Postoji beliki broj različitih kultivara i varijeteta koji se razlikuju po visini, boji i obliku krošnje. Neke su otpornije na sušu (Thuja orienthalis, kao i većina kultivara žute boje), dok drugima odgovara polusenka (Thuja occidentalis "Teddy"). Sigurno ćete naći neku koja se uklapa u vaš vrt.

Pačempresi (Chamaecyparis sp.) se relativno lako ožiljavaju. Najčešće se sade Chamaecyparis lawsoniana, Ch.law. "Columnaris", "Alumii", "Ellwoodii", "Fletcheri", "Blue surprise", Chamaecyparis pisifera "Boulevard", "Squarosa".

Borovi (Pinus sp.) - najlakše se ožiljavaju reznice patuljastih borova (Pinus mugo). Pogodni su za male vrtove, kamenjare i gajenje u saksijama, a ima različitih varijeteta (Pinus mugo "Mugus", "Mops", "Pumilio"). 

Smrče (Picea sp.) - reznicama razmnožavajte belu patuljastu smrču (Picea glauca "Conica"), dok se bodljiva smrča (Picea pungens glauca) dobija kalemljenjem na običnu smrču (Picea abies).